Стручњак за руско-америчке односе Виктор Олевич за Спутњик каже да је у историји руско-америчких односа било таквих примера, почев од Била Клинтона и Бориса Јељцина, који су били у добрим односима што је стварало атмосферу „отопљавања“, међутим касније се испоставило да две земље имају различите интересе и ставове када је реч о геополитици, економији и другим питањима.
„Сетимо се 1999. године, када су Американци почели да бомбардују Југославију. Русија се тада брецнула, иако је то било још у Јељцинова доба. Џорџ Буш Млађи је на почетку мандата рекао да је зашао у Путинову душу и да је задовољан тиме што је видео. Али неколико година касније САД су оштро критиковале Москву после напада Грузије на Јужну Осетију“, истиче он.
Што се тиче Трампа и Путина, објашњава Олевич, између председника очигледно постоји узајамна искрена жеља за побољшањем билатералних односа. Како каже, и Путин и Трамп сматрају да је то неопходно урадити што пре, међутим за то ипак постоји велики број препрека.
„Као прво, Трамп би могао да се нађе у раљама Републиканске странке, чији је члан, јер страначко руководство жели да кључне функције у САД добију они који подражавају став војне елите, а не Доналда Трампа. Много тога зависи од његовог будућег тима, јер чак и ако Трамп заиста жели да побољша односе са Москвом, то не мора да значи да ће сви будући министри делити његово мишљење“, додаје Олевич.
Саговорник Спутњика је навео и пример договора који су пре неколико месеци постигли шефови дипломатија Русије и САД, Сергеј Лавров и Џон Кери, чији је циљ био корак ка решавању сиријске кризе, међутим само неколико дана касније, захваљујући „напорима“ Пентагона и америчких тајних служби, тај споразум је пропао, а Америка је напала сиријску војску.
Подсећамо, Путин и Трамп су синоћ разговарали телефоном, а новоизабрани амерички председник се том приликом заложио за јачање међудржавних односа, као и ближу сарадњу по многим међународним питањима.
Светски медији су тај телефонски разговор, који је имао помирљиви карактер, оценили као доказ да је Русија коначно изашла из сенке и заузела водеће место у међународној политичкој арени.
