„Живео сам једно време у Русији, па сам имао прилике да видим шта смо и како смо тамо радили. У Русији не радимо више само зато што смо се обрукали — сами смо то себи учинили, нико нам није крив. Дакле, у Казахстану још нисмо пробали да продамо ништа што је лошег квалитета и зато имамо шансу да поправимо оно што нисмо урадили у Русији.“
Кесеровић наводи да је на казахстанском тржишту данас „доступно готово све“, од робе која се производи у Немачкој и Француској до робе из Кине или Вијентама, али да упркос томе и Србија има велику шансу.
„Оно што ми можемо да пласирамо овде су свакако пољопривредни производи, пошто је то нешто што можемо по квалитету и квантитету да испоштујемо у дужем временском периоду. Оно што такође можемо да пласирамо, а што се у Србији доста добро развија су производи из текстилне индустрије. Али, оно што ја видим као основну могућност сарадње су заједничка предузећа.“
Кесеровић истиче да се бави миграцијама и да није човек из привреде, али да се после четири године живота и рада у казахстанској престоници Астани прилично упознао са ситуацијом на тамошњем тржишту.
„Ако изузмемо држављане бившег СССР-а, овде сви остали странци долазе на основу квота, што подразумева долазак радне снаге са вишом стручном спремом. Ту се Србија налази чак на седмом месту. Овде има око 1.400 наших стручних кадрова. То већ довољно говори да је ова земља изузетно отворена за сарадњу са нама и да они имају један позитиван став о томе да из наше земље долази нешто квалитетно.“
Казахстан је девета по величини држава у свету и, како наводи саговорник Спутњика, изузетно је богата природним ресурсима, нарочито нафтом и гасом.
„Иако се говори да је Казахстан у кризи зато што је цена нафте пала, та земља има све што садржи Мендељејева таблица елемената. Дакле, Казахстанци се у овом тренутку само преиспитују колики је њихов буџет и у којој мери они заправо могу да раде. Не би требало заборавити да је Казахстан у овом тренутку нестални члан Савета безбедности. Дакле, то је земља која нам може бити корисна и у другим видовима сарадње… Ако говоримо о томе шта ми можемо да понудимо, опет се враћамо на пољопривреду, јер ми имамо садног материјала који они овде немају. Та земља и даље не искоришћава 30 одсто своје територије. Степа, где се налази и главни град Астана, пољопривредно је земљиште. Дакле, све српске фирме које се баве производњом семена овде би могле да пласирају своје производе. Друга могућност, која је такође везана за пољопривреду, јесте све што је везано за јабуке, а то се у овом случају односи на југ те земље.“
Казахстан, објашњава Кесеровић, има фактички две климатске области. Једна је она где се налази престоница Астана и то је, како наводи, нека врста јужног Сибира. Друга је она која се налази на југу земље и то је „класична Централна Азија, где је клима нешто топлија него што је у Србији“.
„Та земља је по својој територији готово иста као Индија. Реч је о огромној територији, на којој живи свега 17 милиона становника, али још увек нема сву инфраструктуру која јој је потребна и то је нешто на чему ће се тек радити.“
Кесеровић наводи да Казахстан има стратешки документ за развој земље, који се зове се „Казахстан од 2020. до 2050. године“, и предвиђа како ће се земља развијати до 2050. године и на који начин ће ући међу 30 најбогатијих држава света. Он истиче и да постоји могућност сарадње на регионалном нивоу.
„У оквиру тог документа они су поставили 10 основних изазова са којима та земља мора да се суочи и на које треба да одговори. На основу тог документа направили су програм развоја сваке области понаособ у наредних пет година. Даље, направили су и нешто што се зове ’100 корака‘, а што мора да се испуни сада, како би остварили своје планове. Овде, иначе, има 16 области, које су огромне. Довољно је да кажем да Актобе област, која се налази нешто ближе Каспији, а која је јако богата ресурсима, има свега 600.000 становника, а територија је већа него Француска. Дакле, могућност сарадње постоји и на том регионалном нивоу… Иначе, то су документи на основу којих та земља функционише. Ти документи подразумевају и буџет, а за тај буџет може да се конкурише кроз разне врсте тендера. Не треба мислити да они не би били спремни да улажу у нашу земљу, али основа је заједничко предузеће, које би требало отворити у Србији и у Казахстану. Све је то нека врста предуслова за даљу сарадњу у било којој области. Основа је да се упознају, да стекну неко поверење, па тек онда може да се ради. Мислим да су могућности јако велике, али је само питање колико ми све то разумемо, колико познајемо све то што сам сад рекао.“
Један од 10 изазова, додаје Кесеровић, јесте оно о чему се у целом свету говори — безбедност хране, и у том смислу су Казахстанци били заинтересовани за сарадњу са Србијом.
„Један од 10 изазова је безбедност ране, односно на који начин обезбедити неопходну количину хране… Они су, рецимо, били заинтересовани, за сарадњу са нашим ПКБ-ом. Хтели су да виде систем како, рецимо, Београд решава питање сигурности хране, јер су они тек изградили овај град — Астану. Астана има велики буџет, а идуће године одржава се ’Експо 2017‘, што је за наше привреднике могућност за промоцију и сарадњу. Дакле, Казахстанци су веома спремни за сарадњу — све може, само је питање колико се професионално наступа са наше стране. Питање је колико дуго квалитет може да прати квантитет. Ипак, не би требало мислити да може све да се прода, јер као што сам рекао, овде је већ све доступно.“
Летос је пала и последња баријера за бесцарински извоз возила компаније „Фијат“ на тржиште Евроазијске уније. Казахстан, који је кочио увоз, сада је обећао да ће подржати посао, јер је оцењено да нисмо директна конкуренција. Кесеровић, међутим, истиче да су шансе „Фијата“ на казахстанском тржишту готово никакве.
„Будимо реални — овде се склапа ’шкода‘ и то је фактички домаћи производ. У Русији се склапа ’шевролет‘, то је такође домаћи производ. Да ли ми можемо да правимо конкуренцију ’Шкоди‘ и ’Шевролету‘? Такође, требало би имати у виду да ’Шкода‘ има моделе сличне ’Фијатовим‘, односно у том рангу цена од 9 до 10 хиљада евра, а они је овде продају и за 8.000, као и да је у овом делу Казахстана температура тренутно минус 20 степени. С обзиром на климатске услове, овде објективно једино може да прође 4 пута 4 возило (теренац).“
Кесеровић истиче да су српски грађевинари на добром гласу у Казахстану и да у тој области српске фирме имају велику шансу.
„Ту имамо изузетно добру позицију. Ја сам имао прилику да упознам наше архитекте који раде за америчке и енглеске куће. Наших има јако много, учимо руски језик јако брзо, чак иако га по доласку уопште не знамо. Иначе, оно што је такође интересантно јесте то да ће од 1. јануара идуће године овде и енглески да буде званичан језик. Што се грађевине тиче, ту су им потребне како фирме, тако и техника. Тачније, потребно им је све, јер праве Нови пут свиле, који ће ићи и кроз Казахстан, а који Кина финансира. У току су и велики инфраструктурни радови, који се изводе у оквиру поменутог програма ’100 корака‘. Дакле, у грађевини су могућности доста велике.“
Кесеровић истиче да се на казахстанском тржишту не може индивидуално наступати, а да је то нешто што се често заборавља.
„Састанак са премијером и председником отвара врата, али даља сарадња мора да буде кроз институције, јер они то тако разумеју. Казахстанци сарадњу схватају кроз државу. Дакле, самостални наступ је могућ, али је доста теже. Неопходно је да се удружено, професионално наступа и да постоји континуитет у квалитету. Овде је наша Амбасада изузетно мала, има само двојицу дипломата, па се не може очекивати од њих да ’покрију‘ целу земљу, која је огромна и која има 16 области. Отварање Привредне коморе је заправо кључ решења. То раде Французи, Немци, Мађари. Мађари су чак основали заједнички инвестициони фонд, углавном у пољопривреди, и покушавају да раде, а не верујем да су Мађари развијенији од нас ни у пољоприведи, ни у било којем другом привредном аспекту. Бугари се такође труде да буду максимално присутни. Ја само говорим о земљама са којима можемо да се поредимо и које бисмо могли да победимо и квалитетом и присуством“, закључио је Кесеровић.
