Невладину међународну организацију за борбу против корупције Транспаренси интернешенел основао је 1993. године бивши директор Светске банке Петер Ејген. Организација има 100 филијала у већини светских држава. Транспаренси интернешенел се углавном финансира из државних субвенција — посебно САД, Немачке, Велике Британије, Европске комисије, као и средстава из приватних фондација као што су агенције за међународни развој (Ју-Ес-Ејд), Национални фонд за демократију (НЕД) и Сорош фондација.
Сматра се да су руководиоци Транспаренси интернешенела у тесним везама са америчким обавештајним службама и британском МИ6. Тако је оснивач организације Ејген раније радио као консултант у Форд фондацији, која се сматра једном од кровних организација америчких обавештајних служби и Карнеги фондације за међународни мир. Амерички огранак је основао Мајкл Хершман, бивши војни обавештајни официр, други човек Ју-Ес-Ејда, који је сада на челу одељења за борбу против тероризма у Америчкој привредној комори.
Истраживања Транспаренси интернешенела су често предмет критика због начина исказивања резултата и методологије обраде података. Индекс перцепције корупције који саставља ова организација углавном се своди на коришћење података других невладиних организација и медија, поред тога, према речима стручњака, информациона технологија исказивања података уз помоћ једног индекса вам омогућује да подесите индекс на било који резултат.
У априлу 2015. године Министарство правде Руске Федерације укључило је руски огранак Транспаренси интернешенела у регистар „страних агената“, уз образложење да се ова организација финансира из иностранства како би се бавила политичком активношћу.
У извештају који је објавила ова организација каже се да сваки трећи грађанин у већини чланица ЕУ и бившим совјетским републикама, као и у Турској, сматра да су владини званичници и посланици углавном или потпуно корумпирани.
Годишњи извештај под насловом „Глобални барометар корупције 2016“ заснива се на разговорима са 60.000 људи у 42 земље, почевши од Велике Британије и Португалије на западу до Русије и Казахстана на истоку.
Према студији, корупција највише брине људе у Молдавији, чак 67 одсто испитаника ју је идентификовао као један од најозбиљнијих проблема њиховог друштва. У Украјини и Босни и Херцеговини више од 50 одсто становништва сматра да је корупција један од горућих проблема.
Према подацима Транспаренси интернешенела, око једне трећине становништва Румуније, Русије, Киргизије, Србије, Јерменије, Казахстана и Македоније сматра да је корупција један од кључних проблема њихових држава.
Упркос чињеници да трећина становништва региона сматра да су званичници корумпирани, ниво поверења према појединцима на јавном положају варира у зависности од земље. У Украјини, Албанији, Босни, Киргизији и Румунији више од половине испитаника рекло је да су њихови представници у парламенту корумпирани. У Молдавији ово гледиште заступа чак 76 одсто испитаника.
Огромна већина грађана Украјине (86 одсто), Молдавије (84 одсто) и Босне и Херцеговине (83 одсто) веома је критична према напорима њихових влада у борби против корупције.
Највећа учесталост давања мита забележена је у Таџикистану, где је око 50 одсто предузећа пријавило да је дало мито званичницима. Одмах иза Таџикистана у рангирању Транспаренси интернешенела налазе се Молдавија (42 одсто), Азербејџан, Киргизија, Украјина (по 38 одсто) и Русија (34 одсто). Најнижа учесталост давања мита забележена је у ЕУ: највиша је у Румунији (29 одсто), најнижа — у Великој Британији (0 одсто).