Дуго је Европска унија вршила снажан гравитациони утицај на источноевропске земље, сматра немачки коментатор Нинхујсен и додаје да се ситуација недавно драстично променила.
Нинхујсен каже да се у овом делу Европе одвија скривена промена снага.
„Све до сада Европска унија била је нека врста политичког усисивача у Источној Европи. Она је упијала једну по једну земљу. Толико је била моћна“, пише немачки новинар за „Зидојче цајтунг“.
„Међутим, Русија поново добија на значају у конкуренцији са ЕУ“, истиче он.
Овај коментатор наводи да Москва капитализује совјетско наслеђе, користећи своје старе везе са бившим Источноевропским блоком.
Русија јача своје односе са балканским земљама, истиче Нинхујсен, позивајући се на амбициозне руске енергетске пројекте у региону и војне вежбе „Словенско братство 2016“ које су окупиле српске, белоруске и руске војне јединице ове јесени.
Српска војска такође је одржала авијационо-тактичке вежбе „Барс 2016“ заједно са својим руским колегама у октобру ове године.
Немачки новинар такође истиче дубоку забринутост због резултата бугарских и молдавских председничких избора на којима су победили проруски кандидати.
„У Бугарској је социјалиста који је водио кампању за укидање санкција ЕУ Русији победио на председничким изборима. У Републици Молдавији нови шеф државе жели да наметне радикалније промене: да се удаљи од ЕУ и окрене Евроазијској економској унији, савезу бивших совјетских република“, наглашава Нинхујсен и упозорава да „утицај Москве у Европи расте“.
И заиста, исход председничких избора у Бугарској и Молдавији погодио је европски естаблишмент испод појаса. Међутим, тешко да је кривица Русије што Брисел губи свој престиж међу Источним Европљанима.
Говорећи за „Спутњик“ заменик директора Центра за украјинске студије на Московском државном универзитету Богдан Безпалко сматра да су источноевропске државе постале разочаране идеологијом „евроинтеграција“ која је претворена у „неку врсту религије“. Уместо тога, оне желе да наставе нормалне и прагматичне односе са својим суседима, истиче овај аналитичар.
Са своје стране, руски посланик Франц Клинцевич нагласио је да се политика санкција ЕУ против Русије осветила Источној Европи као додатак на незадовољство Бриселом.
Александар Сафонов са Института за словенске студије Руске академије наука слаже се са Клинцевичем.
„Бугарска је претрпела велике економске губитке због санкција“, рекао је Сафоном. „За Бугарску је Русија одувек била важан трговински партнер и партнер који јој је помогао да реши бројна регионална питања“.
Сафонов сматра да би Бугарска могла да успоставе блиске односе са Русијом на исти начин као што су то урадиле Србија и Мађарска.
Непотребно је рећи да је Москва поздравила позиве за ближу сарадњу које су упутили победници председничких избора у Бугарској и Молдавији.
„Били смо импресионирани неким изјавама које су показале спремност за рад на нормализацији односа са другим државама, укључујући и нашу“, истакао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Суштина ствари је да је политички естаблишмент ЕУ и САД отворено русофобан, истакао је Клинцевич у интервјуу за Спутњик.
Он је цитирао недавну изјаву Федерике Могерини, тренутне високе представнице Европске уније за спољне послове и безбедносну политику, након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД.
Могеринијева је истакла да се „веома принципијелан став“ ЕУ о антируским санкцијама неће променити „без обзира на могуће промене у политикама других“.
Руски парламентарац сматра да је то „забрињавајући“ сигнал.
Клинцевич је наговестио могућност да би они европски политичари који су се кладили на антируску реторику пре председничких и парламентарних избора у Европи 2017. могли на крају да се суоче са истим исходом као и Хилари Клинтон.
Обични Европљани трпе због европских санкција Русији, истакао је он.
„Реторика претњи и диктатом према Русији није прихватљива, а живот је показао да Европска унија и Сједињене Америчке Државе овај проблем нису решиле“, закључио је Клинцевич.
