Мркоњић Град, градић на западу Републике Српске, иако је од рата прошло више од две деценије, још увек вида ране од онога што му се догодило када су у јесен 1995. у њега ушле хрватске трупе.
Те јесени, трупе Хрватске војске, Хрватског вијећа обране и 5. Корпуса армије БиХ у 13 западнокрајишких општина убиле су око 2.000 српских цивила и заробљеника, а протерале око 120.000 Срба.
У Мркоњић Граду су, када је Дејтонским споразумом враћен у састав РС, пронађене две масовне гробнице, једна са 181, а друга са 176 тела српских цивилних жртава, који су убијени на најмонструознији начин. Према подацима Центра за истраживање ратних злочина РС, ради се углавном о старим и немоћним лицима.
На подручју окупираних западнокрајишких општина, па и Мркоњић Града, оперисала је и 4. Гардијска бригада Хрватске војске „Пауци“, чији је заповедник у време када су се злочини догодили био актуелни министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић.
„Пауци“ крваве трагове нису оставили само у Босанској Крајини, већ и свуда где су оперисали — у операцији „Масленица“, у операцији „Зима ’94“, „Љето ’95“, у „Олуји“ и коначно, у операцијама у БиХ „Маестрал“ и „Јужни потез“.
Крстичевић није једини заповедник ове злогласне бригаде на високом положају у Хрватској. Мирко Шундов, који је 4. бригадом заповедао пре Крстичевића 1. Марта 2016. именован је за начелника генералштаба ХВ, а заповедник ове бригаде био је и бивши министар одбране Хрватске Анте Котромановић.
Језгро ове бригаде чинили су усташки екстремисти пореклом из западне Херцеговине, а у њеном саставу борили су се и припадници 9. бојне коју су основали екстремисти из Хрватске странке права, а који су на овогодишњој прослави операције „Олуја“ у Книну марширали градом уз усташке покличе.
Стога именовање Анте Готовине за саветника министра одбране Дамира Крстичевића не чуди, каже председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
„Очигледно је да се ради о једном злочиначком удружењу, групи људи који штите један другога, који имају посебне заслуге за стварање хрватске државе и остварење циља режима Фрање Туђмана, а то је хрватска држава без Срба или са што мање њих. Сигурно да они на основу тих заслуга имају могућност да и даље држе најзначајније позиције у хрватској војсци, политици и друштву“, каже Линта.
Именовање Готовине директно је уперено против развоја добросуседских односа између Србије и Хрватске, додаје Линта, против јачања мира и стабилности у региону, као и против јачања поверења између два народа и, коначно помирења.
„Док год у хрватском друштву не буде спремности за стварно суочавање са злочиначком прошлошћу, док год не буде спремности да сви они који су починили злочине буду кажњени, јасна је порука да Србима у Хрватској, нажалост, нема живота и да се и даље посматрају као грађани другог реда“, наставља Линта.
Порука Србима из Хрватске гласи да им је боље да се иселе или да се асимилују. О повратку и поштовању имовинских и других права Срба у Хрватској не може се уопште говорити, каже Линта.
„Јасно је као дан да припадници 4. Гардијске бригаде, заједно са државним врхом и осталим институцијама хрватске државе, пуну 21 годину од завршетка рата воде политику цементирања етничког чишћења Срба“, закључује Линта.
Сваки покушај поређења ситуације у којој неки од хашких оптуженика или осуђеника из Србије бива именован на високо саветничко место у држави, осуђен је на пропаст јер злочинци калибра Готовине у Србији се или налазе у затвору (као што је случај са његовим другом из Легије странаца Милорадом Улемеком) или се, презрени, налазе на маргинама друштва.
Ипак, замислимо ситуацију у којој неко од хашких оптуженика из Србије бива именован на неко од саветничких места, не у влади, већ у неком од јавних предузећа. Као што су „Пошта“ или ЕПС. Врло је вероватно да би ЕУ Србији увела санкције сличне онима из деведесетих.
У случају Хрватске, ЕУ и даље ћути, а и зашто би се оглашавала сада, када се није оглашавала ни око других, озбиљнијих екстремистичких испада хрватских власти. О двоструким аршинима, цинизму и апатији према српским жртвама не треба трошити речи. О томе је већ све познато.
