00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
20:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Кад Руси Србима натерају сузе на очи (видео)

Кад Руси натерају Србима сузе на очи
Пратите нас
Српска традиционална песма „Тамо далеко“ носи поруку која је разумљива свима. Она сведочи о страдању српског народа, а руски народ, који је, такође, имао своје трагедије и ратове, одлично разуме емоције које она преноси и због тога је пева од срца, кажу у разговору за Спутњик чланови Ансамбла песама и игара Ваздушно-десантних снага Русије.

Ансамбл песама и игара Ваздушно-десантних снага гостовао је у неколико градова у Србији у оквиру пратећег уметничког програма заједничких војних вежби руске, белоруске и руске војске „Словенско братство 2016“. 

Руски певач Јосиф Кобзон - Sputnik Србија
Русија никада није била на коленима, нити ће! (видео, фото)

Тај угледни ансамбл, који је током своје дуге историје прошао многе фронтове, пратећи совјетску војску од Кијева до Стаљинграда и од Стаљинграда до Берлина, и данас наставља своју јединствену мисију – бодри оне чији је задатак да бране отаџбину. 

Онако како су 3. маја 1945. године, у девет сати ујутру, одржали концерт на степеницама срушеног Рајхстага прослављајући победу над фашизмом, тако данас одлазе у Сирију и бодре руске војнике који се боре против блискоисточног тероризма. 

У најтежим тренуцима новије историје Русије ти „десантни уметници“ бодрили су војнике у Чеченији, Дагестану, Осетији, Абхазији, Босни и Херцеговини, Србији, Косову, због чега је ансамбл постао и познат по називу „Ансамбл жаришта“. Мапа њихових путовања обухвата и Канаду, Италију, Казахстан, Шведску и Индију. 

Чланови ансамбла су професионални уметници, листом заслужни уметници Русије, на челу с Вјачеславом Омељановом. 

Специјално за Спутњик вокални солисти ансамбла су у нашем студију, праћени одушевљењем, па и понеком сузом новинара у редакцији, извели песму „Тамо далеко“.

Током Другог светског рата у Кијеву је формиран ансамбл Кијевског војног округа. Тај ансамбл је за време рата стигао до Берлина и, на основу одлуке главнокомандујућег, совјетског министра одбране, остао је у Немачкој и после рата. До 1994. то је био Ансамбл песама и игара западне војне групе, а од 1994. године, када је западна војна група напустила Европу, односно Немачку, формиран је Ансамбл песама и игара Ваздушно-десантних снага Русије", објашњава у разговору за Спутњик вођа ансамбла Вјачеслав Омељанов.

Ансамбл има 36 чланова, а у његовом саставу је и посебан вокално-инструментални одред који ради самостално. У Србији је гостовало 16 солиста и музичара, који су наступили пред публиком у Београду, Панчеву и Нишу, заједно с квартетом Уметничког ансамбла Министарства одбране Србије „Станислав Бинички".

Патрик Демпси у улози Расколњикова у телевизијској адаптацији романа Злочин и казна Фјодора Достојевског из 1998. године - Sputnik Србија
Можда је и Достојевски био Американац

Хор-мајстор Владислав Иванов подсећа да је ансамбл на територији бивше Југославије први пут гостовао и наступао 1997. године. 

„Тада смо певали за наше војнике у Вуковару, Сарајеву, Угљевику и Тузли и управо је тада у наш репертоар уврштена песма ’Тамо далеко‘. Од тада је изводимо на свим својим концертима“, каже Иванов.

Његов колега Андреј Немаков подсећа да ће следеће године бити 100 година од како је та традиционална српска песма написана. 

„’Тамо далеко‘ је песма настала усред Првог светског рата, пева је српски војник, а њене речи и њена порука су разумљиви свима. То је песма која пева о потреби да се српски народ и његова територија заштите, песма која сведочи о трагедији српског народа. Руски народ је, такође, имао своје трагедије, своје ратове, ми одлично разумемо емоције које преноси та песма, разумемо пријатељски српски народ. Ту песму, стога, певамо из срца, успевајући да пренесемо бол који она носи“, истиче Немаков.

Репертоар ансамбла је, иначе, веома разноврстан. С обзиром на то да су његови чланови професионални уметници, музичари и певачи, није им никакав проблем да изведу било коју националну песму.

Борис Ејфман - Sputnik Србија
Русија је носилац хуманих идеја, градитељ, а не рушилац

„Када смо гостовали у Индији, извели смо једну песму на хинду језику, а уз њу смо и плесали. Када смо, рецимо, гостовали у Шведској, певали смо песму на шведском језику, а то извођење пратила је и одговарајућа кореографија. Српске песме су нам веома блиске, српски нам је као словенски језик близак и можемо готово у потпуности да разумемо оно што певамо. Део нашег репертоара чине и украјинске песме, не устручавамо се да то кажемо, јер су украјински народ и украјинска култура такође словенски. Наравно, велики део репертоара чине руске песме, али имамо и бројне песме које су писане специјално за нас. Реч је о ауторским песмама намењеним како роду ваздушно-десантне војске, тако и обичној армији. То су патриотске песме, најчешће је реч о маршевима уз које војници могу да корачају. Много је савремених композитора и аутора који нам се сами обраћају са жељом и молбом да управо ми изведемо њихове песме“, каже Омељанов и додаје да чланови ансамбла радо изводе и оперске арије, наполитанске песме, па и џез. 

„Сињева“ је неформална химна Ваздушно-десантних јединица Русије. Песму је написао Сергеј Јаровој. 

„Било нам је необично то што је та песма позната и у Србији. Веома смо се пријатно изненадили када су у девет сати ујутру ваши високи официри на полигону почели да певају ту песму, односно, када се испоставило да знају њене речи, као и када су војници почели да устају, да постављају руке на рамена и да се распоређују према тактовима те песме“, каже Омељанов. 

Владимир Кудрјавцев, руски психолог - Sputnik Србија
Рат је постао игра, а игра је незасита (аудио)

Вокални солиста Сергеј Бистров каже да их у Европи често питају шта тај ансамбл значи за војску, с обзиром на то да у Европи нису уобичајени посебни одреди у војсци који се баве чистом уметношћу. 

„Не говорим о дувачким оркестрима, њих има свака армија. Нигде, међутим, не постоје ансамбли у којима су, истовремено, и певачи и плесачи. То је нешто што је карактеристично за Русију, реч је о руској традицији и ми не намеравамо да одустанемо од ње. Путујући по целом свету, показујемо свима, чак и командантима оних армија пред којима наступамо, да је ово нешто што би могло да буде потребно свакој војсци. Било би нам драго да се таква традиција, коју смо ми иницирали, створи и у другим армијама. Људи који служе армију, који штите своју отаџбину, који заиста ризикују живот, често размишљају о својим мајкама, женама, деци. Ми смо дужни да им ретке тренутке у којима су у прилици да се опусте и одморе, да седну у салу и слушају концерт, испунимо атмосфером која ће их навести да осете да су потребни својим породицама, да их оне чекају. Увек полазимо од тога и на основу тога састављамо концертни програм“, истиче Бистров.

Крајем новембра или почетком децембра ансамбл ће отпутовати у град Усуриск, на руском Далеком истоку, који се налази на граници са Јапаном. Војне јединице које се тамо налазе славе јубилеј — 30 година. 

„Пратимо ваздушно-десантне снаге куда год да иду. Наш задатак јесте да бодримо борбени дух, да војнике подсетимо, како је Сергеј објаснио, на породицу, на децу. Ипак, ми исто тако наступамо и за ракетне снаге, за копнене јединице, за морнаре, за пилоте“, истичу чланови ансамбла, који су у протеклих годину дана већ два пута посетили и Сирију, где су их у авио-бази Хмејмим са одушевљењем дочекали руски војници.

© Sputnik / Радоје ПантовићВојна вежба "Словенско братство 2016"
Војна вежба Словенско братство 2016 - Sputnik Србија
Војна вежба "Словенско братство 2016"
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала