У многим европским земљама, додао је експерт, брише се историјско сећање.
„У Пољској, у Украјини и у балтичким земљама оснивају се Институти националног сећања, који су фокусирани на то да јавно мњење тих земаља учине антируским. Међутим, како ми се чини они имају далекосежније задатке — они би да траже финансијску одштету или део територије од Русије као наследнице Совјетског Савеза“, истакао је Мјагков, на конференцији „Митологизација руске историје: нови изазови са Запада“, одржаној у МИА Росија севодња у Москви..
Експерти су такође упозорили да је људима који имају лажну, искривљену слику о историји своје земље лако манипулисати.
„Фалсификовање историје је опасно, јер води ка губитку корена и дезоријентацији човека и друштва и лишава људе могућности да мисле. Данас је наш задатак да се томе супротставимо и да говоримо истину“, рекао је извршни директор РВИД Владислав Кононов.
Експерт је указао на то да се човек од заблуда и искривљених историјских података може заштити само ако зна на ком месту треба да тражи поуздане информације. Он је навео више пројеката који су у Русији покренути са циљем да се прикаже истина. Реч је о сајтовима, филмовима, изложбама, енциклопедијама…
Као пример борбе са бројним митовима, он је навео покретање једног сајта са „релевантним историјским лекцијама“, руски филм „28 панфиловаца“, енциклопедију „Светска историја“, која је прошле године објављена, и изложбу „Рат и митови“, која је ове недеље отворена у Москви, а на којој ће посетиоци уз помоћ бројних видео и фото материјала и бројних историјских докумената моћи да истраже све митове који су се створили у последње три деценије о Другом светском рату и да сами извуку закључке.
Конанов је истакао значај систематског образованог рада у школама, на интернету, у књигама и у уџбеницима, у музејима и на изложбама, како би се ђаци и студенти упознали са историјом своје земље, и значај усвајања закона о руској нацији, о чему се у последње време доста говори у Русији, а што је раније подржао и руски председник Владимир Путин,
Писац, публициста и историчар Армен Гаспарјан је на конференцији у МИА Росија севодња представио своју нову књигу „Убити Стаљина“, која говори о заверама бивших револуционара и учесника грађанског рата, тајним операцијама страних шпијуна и руских емиграната са циљем да убију Стаљина, совјетског лидера који је 30 година био на власти.
Иако вођа није предузимао никакве мере заштите, ниједан покушај атентата није успео.
Аутор је, како је казао, покушао да одгонетне оно о чему се историчари деценијама споре — да ли Стаљин имао само срећу или су совјетске безбедносне службе добро радиле свој посао. Он у књизи открива и каква је била судбина завереника.
