Коментаришући догађаје у Украјини и прикључење Крима Русији, Путин је изјавио да би последице у случају појаве САД и НАТО-а у војној бази у Севастопољу могле бити веома тешке.
„Веома тешке, јер база сама по себи ништа не значи. Међутим, желео бих да приметим једну нијансу. Зашто тако оштро реагујемо на ширење НАТО-а? Нас брине пракса доношења одлука. Знам како се доносе одлуке. Када земља постане чланица НАТО-а, веома јој је тешко да се одупре притиску тако великих држава, лидера НАТО-а, као и САД. Тамо се лако може појавити било шта: системи противракетне одбране и нове базе, а ако затреба и нови ударни комплекси. Шта ми да радимо? Због тога треба да предузмемо контрамере, тј. ставимо под удар наших ракетних система оне објекте који, према нашем мишљењу, почињу да нам прете. Ситуација се напреже“, рекао је председник Русије у интервјуу у филму Оливера Стоуна „Украјина у ватри“, чија премијера ће се одржати данас на телевизији РЕН ТВ у 15.00.
„Не разумем увек логику наших партнера. Некад се ствара утисак да желе да држе у стању потчињености и дисциплине свој сопствени западни тзв. атлантски камп. Зато је потребан спољашњи непријатељ“, додао је Путин.
Шта је демократија?
Избор становника Крима који су желели да то полуострво постане део Русије треба да се уважава, а не да се међународно право и принципи демократије прилагођавају геополитичким интересима, сматра председник Русије Владимир Путин.
„Желео бих да питам, шта је демократија? Демократија је политика заснована на вољи народа. Како се изражава воља народа? У савременом свету — гласањем. Људи су изашли, више од 90 одсто, и више од 90 одсто је гласало за прикључење Русији. Треба поштовати избор људи. Не прилагођавати сваки пут међународно право и принципе демократије својим геополитичким интересима. Нисмо имали никакве борбене акције, нити је тамо неко пуцао. Нико није никога убијао“, закључио је руски председник.