И док је земља на рубу пропасти, а народ нема пара ни за хлеб, председник државе Петро Порошенко, истичу експерти, повећава своје богатство.
„Дошло је до девалвације гривне, односно до пада вредности домаће валуте за 300 одсто — ако се пре револуције један долар могао купити за осам гривни, данас је потребно 25 или 26 гривни. Такође, за 300 одсто је скочила и инфлација, а појавила се и маса нових пореза — војних, пореза на некретнине, на куповину стране валуте, чак и на запослене пензионере. Средња класа је претрпела велике губитке. У суштини, појавио се огроман јаз између богатих и сиромашних — земља сада има један одсто милијардера и то су државни функционери и њихове породице и 99 одсто сиромашних. Довољно је рећи да је захтеве за субвенцију трошкова комуналних услуга поднело више од осам милиона домаћинстава, што говори да има између 25 и 27 милиона Украјинаца који нису у стању да плате комуналије. То нису реформе, то је прави геноцид! Док народ грца, Порошенко напредује на листи најбогатијих људи“, каже за Спутњик Олег Соскин, шеф Катедре за међународне економске односе на Националној академији управљања у Кијеву.
Додуше, и председник Украјине Петро Порошенко је признао да се квалитет живота Украјинаца за ове три године, колико је прошло од почетка догађаја на Тргу независности у Кијеву, није побољшао и да је још далеко од европског нивоа.
Украјински лидер је то објаснио „објективним факторима“, односно потребом да се више од пет одсто БДП-а троши на „сектор одбране и безбедности и на стварање нове армије“.
Осим тога, признаје Порошенко, у земљи већ дуго нису извршене економске реформе, које би омогућиле неопходан раст привреде.
Експерти подсећају да су кијевске власти, које су на сва звона обећавале народу брзе евроинтеграције, уложиле много напора у зближавање са ЕУ, али да нису постигли резултате који би задовољили обичне грађане — безвизни режим није „заживео“, а стварање заједничке зоне слободне трговине није донео бизнису обећану корист, а обичним грађанима јефтину квалитетну робу из Европе.
Аналитичари верују да ће, пре или касније, Украјина имати безвизни режим са ЕУ, али да ће за већину Украјинаца та одлука бити бескорисна, јер они због погоршања економске ситуације немају новца за путовања и туристичке аранжмане.
Након крваве револуције, у којој је са власти скинут председник Виктор Јанукович, нове кијевске власти на челу са Порошенком обећавале су народу не само евроинтеграције, већ и реформе и бољи живот. Уместо тога, земља је, наводе експерти, још дубље огрезла у корупцију, а наде су се распршиле.
„Они коју су дошли на власт након Евромајдана нису политичари са новом визијом. Они су пре тих догађаја били део система и прихватали су правила игре према којима је главни инструмент управљања у Украјини — корупција. Ти политичари нису могли да се промене преко ноћи и не мислим да ће у догледној будућности Украјином управљати људи који би могли да побољшају ситуацију. У том смислу, оно што се десило пре три године није никаква револуција. Народ је желео промене, али су политичке елите инструментализовале народ и не сматрам да је другачији сценарио био могућ“, каже за Спутњик политиколог Олег Игнатов из Центра за политичку конјунктуру.
Бивши народни посланик у Врховној ради Владимир Олејник, међутим, сматра да би кијевске власти требало да одговарају и пред народом и пред законом због државног удара и кршења закона.
„Са каквим су циљем дошли на власт — такви ће бити и резултати. Порошенко није дошао на власт да би земљу учинио богатом, већ са циљем да учини богатом компанију ’Рошен‘, која је у његовом власништву. Тако је он и остао председник ’Рошена‘, а није постао председник Украјине. Исто тако је и са страним експертима у Влади. Они су дошли да реформишу туђе, па немају одговорности и не маре за последице. У земљи постоји проблем одсуства одговорности политичара пред народом. Политичари, када наступају као кандидати за председника или посланика, говоре једно, а у ствари раде друго. И овде се поставља питање одговорности, укључујући и одговорност пред законом. Због тога је неопходно да се изведу пред лице правде и за државни удар и за кршење закона. Ко је одговарао за непоштовање закона, на пример, у сфери медицине, културе, образовања? Нико!“, нагласио је Олејник у изјави за Спутњик.
Речи „трећи Мајдан“ поново лебде у ваздуху и нижу се на страницама штампе и на интернет порталима. Осим националиста и радикалних група, на нови Мајдан све гласније позива и бивша премијерка земље Јулија Тимошенко, која упозорава да ће „садашње украјинске власти уништити земљу и народ ако се људи не уједине и не изађу на тргове“.
Подсећања ради, главни кијевски трг Мајдан заузеле су присталице евроинтеграција 21. новембра 2013. године, одмах после саопштења Владе Николаја Азарова да се обуставља потписивање споразума о асоцијацији са Европском унијом.
Касније је Мајдан постао епицентар сукоба снага безбедности и националиста. У тим сукобима, у којима су у више наврата коришћени ватрено оружје и Молотовљеви коктели, страдало је више десетина људи.
