Немиле сцене из Скупштине Србије, које су обележиле крај протекле недеље, изазвале су мучнину код највећег броја грађана. Иако су се грађани Србије од поновног успостављања вишестраначја пре нешто више од четврт века свачега нагледали у парламенту (од ломљења инвентара преко псовки и гађања ципелама до физичких обрачуна), последња дешавања, названа „случај Ристичевић“, у делу јавности се доживљавају као највећа криза парламентаризма од 1990.
Шта може председница Скупштине
И док су се власт и опозиција међусобно оптуживале за кризу у парламенту, председница Скупштине Маја Гојковић је рекла да ће размислити да ли овакав сазив парламента „заслужује да председник буде неко ко боље разуме парламентаризам у 2016.“
Гојковићева је рекла и да неће заказивати седницу Колегијума да би се осудило понашање једног посланика, оценивши да би се на њега пренела атмосфера од петка и да то не би допринело да се нађе решење за наставак рада.
Подсетимо, Колегијум је тело које сазива председник Народне скупштине ради координације рада и обављања консултација у вези са радом Народне скупштине, а чине га председник и потпредседници Народне скупштине и председници посланичких група.
Председница Скупштине, иначе, има широк спектар овлашћења, међу којима су и, како се прецизира на сајту српског Парламента, да „доноси правила о раду Колегијума Народне скупштине, након консултација са члановима Колегијума“. Овлашћена је и да: даје реч говорницима; може да прекине седницу и одреди наставак седнице; одлучује о коришћењу права на реплику; даје објашњења у вези са указивањем на повреду Пословника; у одржавању реда на седници изриче мере — опомене, одузимања речи или удаљења са седнице и одређује паузу док се ред не успостави.
Међутим, нигде није прецизирано по којим се критеријумима, када и за шта изричу опомене, што председницу Скупштине истовремено и ограничава, и даје јој одрешене руке, јер нема јасно дефинисаних механизама за ту процену. С друге стране, и опозицији отвара могућност да, кад год јој је то згодно, председницу Парламента оптужи за самовољу.
Ко је први почео
Седница Скупштине је, данас како-тако настављена, а за сад ниједна од страна не намерава да „спусти лопту“.
Зоран Бабић, бивши шеф посланичког клуба СНС-а у Скупштини Србије, каже за Спутњик да не види кризу у Скупштини Србије.
„Видим само немиле сцене које изазивају они који не могу да прихвате чињеницу да због своје неспособности, немарности, незнања и бахатости немају подршку грађана Србије, а сада све то покушавају да ванинституционално преотму и да једним силеџијством према председници Парламента, али и према осталим колегама и колегиницама, добију оно што им не припада и оно што им грађани нису дали. Видим само ту врсту силеџијства над Парламентом и над грађанима и, на крају крајева, и над изборним резултатима, што је противно и Уставу и демократским тековинама“, оценио је Бабић.
С друге стране, Гордана Чомић, бивша потпредседница Скупштине Србије из ДС-а, за Спутњик каже да је дијалог најсигурнија стратегија за превазилажење непријатних сцена.
Невоље с Пословником
На питање да ли би евентуална промена Пословника довела до мање мучне атмосфере у парламенту, Чомићева је одговорила:
„Нема Пословника који може да вас спречи, ако вам је стратегија, кад сте већина, да спречавате мањину, или, ако сте мањина, да покушате да се изборите за своја права. У питању је зрелост и култура политичког дијалога“, оцењује Чомићева.
Бабић, међутим, примећује „да онима који су креирали тај Пословник, сад одједном он не одговара“.
„Је ли то накнадна памет. Јесу ли се накнадно досетили да га нису правили како треба. Пословник, као и сви остали закони морају да се поштују. СНС, посланичка група СНС-а и председница Народне скупштине поштују пословник и ја ту не видим проблем у Пословнику, већ у његовом непоштовању и то баш од оних који су га писали", сматра Бабић.
Угледајмо се на Црногорце
На питање како превазићи немиле скупштинске сцене с краја прошле недеље, Бабић одговара: „Радом, радом и само радом — свим оним чему је посвећена СНС и Александар Вучић“.
Чомићева, с друге стране, сматра да би сазивање Колегијума Народне скупштине или састанка шефова посланичких група био најсигурнији механизам договора о радној атмосфери. „Уз то, потребно је да сви имамо зрелост и дисциплину за политички дијалог“, додала је она.
Чомићева каже да би се немиле сцене у Скупштини могле избећи применом одредби Пословника „које нас све обавезују“.
„То је питање самопоштовања нас народних посланика, то је питање нашег интегритета и поштовања институције у којој радимо за грађане Србије. Неко каже да је човек стил, па каже и да је непоштовање политички израз, међутим, на дуги и на кратки рок, ништа друго сем дијалога, договарања и поштовања процедуре не може дати резултат. То је моје искуство“, каже Чомићева.
Према њеним речима, до пристојних расправа могло би доћи уколико би се у Парламенту усвојио Етички кодекс, као што је то урађено пре скоро две деценије у црногорској скупштини, који не би био обавезујући, али придржавањем његових одредби посланици доказали да поштују и скупштину и грађане који су их бирали.
Иначе, током данашњег заседања председница парламента Маја Гојковић најавила је да ће заказати седницу Колегијума на којој би се разговарало о будућем раду.
