Где је данас, 21 годину од потписивања Дејтонског мировног споразума, Босна и Херцеговина и каква је њена будућност? О овој теми, између осталог, било је речи у емисији „Свет са Спутњиком“.
Др Драган Калинић, први председник Скупштине РС после Дејтона, каже да се показало да је Дејтонски мировни споразум био добро решење за српску страну, али је у претходне две деценије био непрекидно девастиран вануставним и противзаконским понашањем високог представника за БиХ.
„Нама сада одбрана Дејтонског мировног споразума, какав год да је, представља у суштини одбрану позиције Републике Српске у оквиру БиХ, јер тај споразум не само да је донео мир, већ је дефинисао и статус РС, која представља најбољу институционалну заштиту слободе и равноправности у овој Босни и Херцеговини. Ако би неко то покушао да наруши, директно би угрожавао Републику Српску и мир и стабилност у БиХ и то би имало врло лоше последице у тој земљи и региону“, упозорава Калинић.
И професор Ненад Кецмановић сматра да се у БиХ још не може наћи модус функционалне земље и добрих односа међу народима. Како наводи, ситуација је данас можда и тежа него пре две деценије.
„У БиХ, изузев Бошњака, ниједан од друга два народа не доживљава Босну као своју државу, што је врло крупан проблем, јер без тога нема трајније државне творевине. Срби и Хрвати се далеко више идентификују са такозваним матицама, заграничним државама Србијом и Хрватском, него са делом БиХ према Сарајеву. Такође, код Бошњака постоји осећај безнађа и очајања, јер се њихова идеја стварања јединствене Босне у којој би доминирали не остварују чак ни у Федерацији, а камоли у читавој БиХ“, објашњава Кецмановић.
Калинић верује да се будућност Босне и Херцеговине може кретати у два правца.
„Може да иде ка дефинитивној конфедерализацији БиХ која подразумева враћање свих 80 надлежности које су одузете Републици Српској, као и разрешавање Гордијевог чвора који се зове Федерација БиХ, јер та ситуација мора да се реши кроз разговор Бошњака и Хрвата. Друга могућност, која је такође сасвим извесна, јесте да ако Република Српска и даље остане под терором одузимања надлежности, где је врло важна улога и Срба у БиХ, који се још увек не понашају принципијелно у вези са таквим намерама, онда би у крајњој линији могло да се иде ка осамостаљивању Републике Српске, а Федерацију БиХ остављамо да између себе решава нерешена питања“, објашњава Калинић.
Идеја Младена Иванића да се БиХ окрене европској будућности и да се заборави прошлост није одржива, сматра професор Кецмановић и напомиње да су народи у БиХ добар део свог идентитета укоренили у међусобним односима.
„Циљ БиХ је улазак у Европу, али шта се са њом догађа? Видимо да и водећи људи ЕУ кажу да постоји озбиљан ризик да се Унија распадне. Такође, проевропско расположење народа у БиХ није ни изблиза у оном проценту у којем се то представља. Народ у Републици Српској нема добро искуство са Европом, чак ни у оно време када је она као циљ била много привлачнија него данас“, каже Кецмановић.
