И то је било очекивано, с обзиром на посебне везе Турске и Босне и Херцеговине и привредну сарадњу у оквиру које је извоз прехрамбене индустрије у 2015. години порастао 28,5 одсто у односу на годину раније.
Томе је посебно допринео бесцарински извоз меса који је био чак 15 пута већи. Турска је, наиме, као вид хуманитарне помоћи, после поплава које су задесиле регион маја 2014. године, и на 2015. продужила аранжман о бесцаринском увозу 15.000 тона меса из БиХ уз перспективу да би квота могла да буде повећана на 30.000 тона када за то буду спремни произвођачи у БиХ.
У организацији локалних заједница и месних индустрија које имају уговор са Турском, о извозу меса одржаване су презентације како би пољопривредни произвођачи били информисани о условима откупа, могућностима набавке грла за тов, обезбеђењу повољних финансијских средстава за улагања у производњу.
О ригорозној контроли говори то што су ветеринари из Турске, које је послало тамошње Министарство пољопривреде, поредили бројеве пасоша животиња са оним са списка који су имали у Турској, и тек у случају да се подударе могло је доћи до обраде и паковања меса.
Да никако не желе да пропусте пружену шансу, показали су брзом интервенцијом у случају злоупотребе бесцаринског извоза, када су почетком ове године откривени случајеви реекспорта меса у Турску, које је у БиХ стигло из увоза.
Министар спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине (БиХ) Мирко Шаровић најавио је крајем прошле године да ће БиХ највероватније затражити од Турске повећање или потпуно укидање квоте за бесцарински извоз меса у ту земљу.
Месо се из БиХ у Турску извози с аеродрома у Сарајеву и у Бањалуци, а дневно са тим товаром често иду и по два авиона. За разлику од потрошача који се жале на недостатак домаћег квалитетног меса у радњама, задовољни су били и сточари и месари због раста цена меса.
Зашто су нам шансе за извоз у Русију и даље само шансе
Зашто је БиХ искористила већ полушансу коју јој је дала Турска, а Србија не може Споразум о слободној трговини потписан још 2000. године, који јој омогућава бесцарински извоз домаће робе.
Насупрот очекивањима, извоз је после четворогодишњег раста, у 2014. био три одсто мањи него 2013. Вероватно би резултат био далеко гори да извоз прехрамбених производа није био 66,7 одсто већи, првенствено због ембарга који је августа те године Русија увела на увоз прехрамбених производа из ЕУ као одговор на санкције Запада због ситуације у Украјини.
Сличан тренд је настављен и у прошлој години када је, према расположивим подацима Министарства трговине, у првој половини забележен пад укупног извоза од 19 одсто, иако је продаја прехрамбених производа на годишњем нивоу порасла 40 одсто.
И када стручњаци и аналитичати кажу да је Србија искористила шансу за извоз у Русију онолико колико су јој дозвољавале могућности и организационе способности, остаје питање шта је то урађено од 2000. по питању управо тих „могућности и организационих способности“ да се искористи позиција коју би многе земље једва дочекале.
У међувремену су организовани многи сајмови, заседали мешовити српско-руски комитети за привредну сарадњу, размењивали смо привредне делегације, али осим лепих речи о могућностима, мало шта је остварено, како је недавно у интервјуу за Спутњик „признао“ и потпредседник владе Ивица Дачић.
На конкретне кораке, којима би се озбиљно пришло организовању тог посла за огромно и пробирљиво руско тржиште, заокруживши причу од производње за познатог купца, до начина транспорта, плаћања, откупа или складиштења када су пољопривредни производи у питању… Макар се, како је било идеја, тиме бавило посебно основано предузеће, чека се пуних 15 година.
Е, ту су на потезу биле наше власти, а зашто је потез изостао питање је за све гарнитуре.
Дачић каже да као држава нисмо довољно организовани да системски приђемо свему томе. И ето парадокса.
„Док нас с једне стране Америка и ЕУ прозивају да нисмо увели санкције Русији, ми имамо смањење спољно-трговинске размене за разлику од тих земаља које су наводно увеле санкције, а имају повећање спољно-трговинске размене са Русијом“, навео је Дачић.
А да ли ће бити шансе за поправни? Крајем прошле године председник руске владе Дмитриј Медведев је изјавио да Европска комисија од Србије тражи да одустане од споразума о зони слободне трговине са Русијом и да је о немогућности истовременог учествовања у две зоне слободне трговине разговарао са премијером Србије Александром Вучићем.
„Сада, када се Србија спрема да ступи у ЕУ, ЕК тражи да се од тог споразума одустане. Тако да су наше бојазни у потпуности основане“, рекао је тада руски премијер.
