Изборна кампања за ванредне парламентарне изборе у Македонији, који су заказани из трећег покушаја за 11. децембар, званично је почела пре три дана, односно 21. новембра. Да ли ће Македонија наставити убудуће са лидером ВМРО—ДПМНЕ Николом Груевским, или ће се Македонци одлучити за опозицију коју предводи лидер СДСМ-а Зоран Заев, зависиће од одлуке око 200.000 бирача.
Политичка „парализа“ у Скопљу траје скоро две године и може се рећи да је започела после терористичког напада у Куманову, а настављена скоро једногодишњим дневним протестима опозиције на улицама престонице под палицом опозиције, која је селективно изнела више од 26.000 аудио-записа, на којима је „наводно“ забележен начин на који су избори 2014. године „покрадени“, али су сведочили и о „корумпираности“ звучних имена из владе Груевског.
После интервенције амбасадора Америке и ЕУ, водеће странке власти и опозиције у Македонији направиле су чувени договор из Пржина у јуна 2015. године, на коме су четири водеће политичке странке у Македонији, Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство (ВМРО—ДПМНЕ), Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ), Демократска унија за интеграцију (ДУИ—БДИ) и Демократска партија Албанаца (ДПА—ПДСХ), постигле договор о одржавању ванредних избора. Услов опозиције је био да Никола Груевски, тадашњи премијер, поднесе оставку, да се среде бирачки спискови, и „ослободе “медији, али и да се оформи Специјално тужилаштво, које ће као независно тело преиспитати наводе из објављених аудио-записа опозиције. Избори су од тада два пута отказивани на захтев опозиције, јер наводно нису били испуњени услови везани за бирачке спискове и слободу медија (Груевски је поднео оставку врло брзо после договора).
У каквој политичкој атмосфери Скопље дочекује изборе и шта нуди једна, а шта друга политичка опција?
Цветин Чилиманов, бивши саветник македонског председника Ђорђа Иванова, данас политички коментатор, у разговору за Спутњик каже да је ситуација прилично јасно подељена — са једне стране је опција ВМРО—ДПМНЕ, која нуди кампању окренуту ка породичним људима, онима који траже финансијску стабилност за себе и своју породицу и стабилност у држави. С друге стране, додаје он, наилази опозиција која „озбиљно“ лута.
„Опција ВМРО—ДПМНЕ је урадила доста у погледу економских реформи и отворила земљу за привлачење страног капитала. Има добре резултате у сузбијању незапослености и покретању привреде. Осим тога, они су суверенистичка опција која јесте за сарадњу са Европом и другим државама, али сматра да унутрашња политика ипак треба да се води унутар саме државе, а не споља, наводи наш саговорник.
Образлажући шта нуди опозиција коју предводи Заев, Чилиманов каже:
„Социјалдемократска опција је већ опција која озбиљно лута са својом оријентацијом после дугог низа пораза. У задњих неколико изборних циклуса они иду путем тога да постају партија која се води од стране некадашње тајне полиције из деведесетих. Злоупотребили су државну безбедност и Устав Македоније у сарадњу са страним службама и ’урадили‘ један од већих ’упада‘ (прислушкивање разговора) у безбедносни систем земље. Ово им није први пут, али овога пута је било масовније, а циљ је био да се нападну сви јачи функционери странке на власти“, истиче он.
Он каже да СДСМ никад и није била странка која је у Македонији имала неку подршку бирача, већ да им је главна подршка долазила споља, из сличних левих странка у Европи, тачније, од политичара те оријентације који седе у Европском парламенту, али и од одлазеће администрације из кабинета ускоро бившег председника Америке Барака Обаме.
„Они су овој опцији дали не само политичку подршку, већ и доста новца са намером да се са власти скине постојећа опција“, тврди Чилиманов, наглашавајући да све што се у дешавало у Македонији није умањило подршку коју ВМРО—ДПМНЕ има међу грађанима Македоније. То, међутим, по његовим речима, не важи за опозицију.
„Опозиција је наступила са позиције да су они представници ЕУ и Америке и да их нико неће дирати. Међутим, рекао бих да се та подршка коју су имали на почетку сада истопила. Анкете, с друге стране, показују и да подршка коју је до сада уживао, опозиција смањила, јер и у свету, у међународној заједници њихове сродне сестринске партије губе подршку, посебно у Америци. Не треба заборавити да СДСМ заступа идеју да границе буду отворене, а Македонија је тренутно кључна земља на затварању балканске мигрантске руте. Етничко македонско тело на њих гледа као на странку непредвидљивих акција и авантуризма. Заев није успео са својим најјачим адутом — објављивањем прислушкиваних разговора, утиче на позитиван скок рејтинга како су се надали“, каже Чилиманов.
Наш саговорник каже да управо због пада рејтинга и подршке из међународне заједнице, опозиција сада покушава да се у ходу прегрупише као и странка која је „заштитник“ албанске популације, и покушава да купи гласове Албанаца нудећи им уставне промене у земљи — да и Македонци уче албански, да државна управа ради на албанском…
„То су крупне ствари. Године 2001. због ових ставова дошло је до сукоба са Албанцима. Дакле, не може да се зна како то може да се одрази на цео процес, иако мислим да етнички Албанци неће тако лако гласали за македонску партију. Моје је мишљење да ће ВМРО победити. Какво ће решење бити после избора, зависиће од исхода резултата“, наводи он.
Чилиманов верује да опозиција неће бити у прилици да не призна резултате избора ако јој се не свиде.
„Имали су подршку што од Америке, што од Сороша за уличне протесте, али сад полако све то нестаје. Да не признају изборне резултате, требао би им јак разлог, а ВМРО је пристао на велики дијапазон уступака како би СДСМ изашао на изборе; гласачки списак је сређен, и ништа није ново откривено осим да на њему има неколико десетина хиљада Албанца који не живе у Македонији, па самим тим и нису гласачи садашње владајуће опције. Испоставило се да оне ствари које је СДМС покренуо, нису стварни проблем, тако да су им и Американци упутили поруку да, ако су прихватили учешће на изборима, морају да — и ако буду поражена странка — прихвате резултате избора“, истиче он.
Наш саговорник очекује да ће се после ових избора формирати стабилна влада, како би се пред Европу могао ставити аргумент за отпочињање преговора са ЕУ, који су блокирани већ дуже време од стране Грчке, Бугарске али и странака које су блиске СДСМ-у.
Јове Кекеновски, професор на скопском универзитету и кандидат за народног посланика на листи „За промену и правду“, има сасвим супротно мишљење шта је за Македонију добро.
„Ако би ВМРО победио, све зло и криминал у Македонији би прошао некажњено. Победом опозиције се отварају нови видици за редефинисање политичког система, као и могућност ремоделирања унутарпартијске демократије. Неће бити селективне правде, и неће бити криминала у будућности“, уверен је он.
Да ли је и колико у Македонији у изборној кампањи битно питање Исток или Запад — с обзиром да је словеначка истраживачка кућа ИФИМЕС, бавећи се Македонијом и изборима, истакла да је „Америка дужна да помогне Македонији“ да се она не би на неки начин отиснула ка Русији — Кекеновски каже:
„Апсолутно не! Није питање Истока или Запада, већ куда ће ова држава да иде да ли ће бити аутократска или не. Не само Америка већ и ЕУ и Русија треба да помогну да Македонија не буде задњи бастион ауторизма на Балкану, већ да овде коначно преовлада демократија и да живимо у као демократско друштво где ће важити принципи и вредности непосредне и непосредне демократије“, наводи он.
Да су ови избори у Македонији дефинитивно референдум о томе који пут ће овај држава изабрати, доказ је и кампања која је кренула и више него агресивно барем са стране коју представаља опозицију.
