Политички аналитичар Драгомир Анђелковић рекао је да је Балкан углавном покорен и да га чине, у већини случајева, земље које су пристале да буду „банана државе“ којима неко са стране управља.
„Изузеци су у овом тренутку Република Српска и Македонија, која је сад под ударом“, сматра Анђелковић.
Према његовим речима, Република Српска налази се на линији интереса Запада који се своде на централизацију БиХ, а Македонија се, након што је исказала блискост са Русијом и Кином и успоставила братске везе са Србијом, нашла под ударом „наранџасте револуције“, уз убацивање албанског терористичког елемента.
Он сматра да је прва „наранџаста револуција“ изведена у Србији 1999. године.
„Те ’наранџасте револуције‘ касније су се преселиле на Исток. Делимично су успеле у Грузији, у Украјини су у току, у Киргизији је она прво успела, па је пропала, а у Русији су доживеле потпуни неуспех“, истиче Анђелковић.
Модератор скупа, публициста и војни аналитичар Мирослав Лазански сматра да Балкан још није „наранџаст“, али да појавних покушаја у том правцу има, па и према Републици Српској, која је са те стране потенцијално угрожена.
„То је био покушај прошле године у Федерацији БиХ, када смо имали немире на улицама који су претили да се пренесу на територију Републике Српске. Најновији покушај је насилно рушење легално изабране Владе у Македонији“, сматра Лазански.
Он појашњава да је класични метод рушења власти које нису по вољи насилним и војним путем превазиђен, те да Запад већ одавно покушава да то чини истицањем проблема људских права.
Председник Српског сабора „Заветници“ Стефан Стаменковски сматра да је у Републици Српској покушана „наранаџаста револуција“ у предизборном процесу пред опште изборе прошле године, када су западне невладине организације добијале велики новац и уложиле велике напоре да уједне опозицију, а потом да неке њене елементе пошаљу на додатну обуку у Љубљану и Беч.
Он је честитао грађанима и руководству Српске, који су све те претње на време уочили и према њима се опходили на најбољи начин и нису дозволили да дође до међунационалног сукоба.
„Руководство Републике Српске није пало на испиту, обавило је посао на најбољи могући начин и дошло је до тога да је Српска, иако је ентитет и са смањеним ингеренцијама у односу на оно што је добила у Дејтону, најслободнија територија на Балкану“, констатовао је Стаменковски.
Стручњак за безбедност и борбу против тероризма Џевад Галијашевић истакао је да је Република Српска била примарна мета прошлогодишњих немира у Федерацији БиХ, са идејом да се одузме део њене територије и њених овлашћења.
„Српски народ је мета због своје државотворне традиције. Ако нема Српске, нема државотворне идеје ни за БиХ, нити њене стабилности. Федерација БиХ је нестабилна због односа Хрвата и Бошњака, па је звог тога потребно дестабилизовати и Републику Српску“, тврди Галијашевић.
Политички аналитичар Анђелко Козомара рекао је да су прошлогодишњи немири у Федерацији БиХ били пројектовани из једног центра, са намером да буду пренесени у Српску.
Он сматра да стабилност Републике Српске може бити угрожена недостатком сарадње већих српских странака и да је зато потребно да највеће странке направе велику коалицију.
