Роберто Панета, асистент на предмету грађанско право на Универзитету Бокони у Милану, један од ретких стручњака који се придржава неутралног става, у разговору за Спутњик објашњава обе варијанте развоја догађаја, односно могуће предности и мане резултата референдума.
„Нажалост, У Италији већина грађана уопште није информисана о циљевима овог референдума. Чак није ни сасвим јасно зашто влада премијера Ренција уопште жели овај референдум. Велика грешка премијера се састоји у томе што је дозволио да резултати референдума буду персонализовани и да испадне као да грађани сада бирају за Ренција или против њега. Ако већина грађана гласа против уставних реформи, то ће онда довести и до пада владе и нове кризе у земљи која и тако памти боље дане“, објашњава Панета.
Ако Италијани кажу „да“ реформама, то ће довести до поједностављивања законодавног система, а то значи да у Италији више неће постојати горњи и доњи дом парламента. Уопште, циљ могућих реформи је да се значајно смањи улога Сената. Такође, могуће „да“ на референдуму значио би и гашење Националног савета за економију и рад, за који наш саговорник каже да уопште није био ефикасан од како је основан.
„Било би у реду ако би тај орган коначно био угашен. Овај став деле и они који су за реформе у земљи, али и они који су против ње. Негативни елемент у овом случају била би прерасподела овлашћења између централне власти и региона“, каже Панета.
Ако већина Италијана каже „не“ на референдуму, садашња ситуација ће остати непромењена, законодавна власт ће остати онаква каква је сад, а Италија ће тиме показати да се слаже са околностима и условима у којима се нашла.
