Стевлић је јавности био познат због покушаја атентата на Јосипа Броза, због чега је и осуђен на 10 година затвора, које је одслужио у америчком затвору.
Рођен је у селу код Чачка, а Богословски факултет завршио је у Београду, одакле је преко Аустрије и Италије пребегао у Америку.
Прошле године у интервјуу „Политици“ говорио је о хапшењу пре 40 година у Чикагу и о томе зашто је учествовао у атентату на Тита: „Као и моји саборци, сматрао сам да је Јосип Броз лажни цар Шћепан Мали и да не заслужује да влада Србијом. Са друге стране, био сам свестан да по нашој вери немам право да одузмем човеку живот, и можда је боље што се све завршило како и јесте. И да смо га тада ликвидирали, ништа се не би променило“.
Како је описао у том интервјуу, југословенска влада је тих година Стејт департменту у Вашингтон упутила списак са именима 146 особа са захтевом да их америчке власти похапсе.
„Стејт департмент је одговорио овима у Београду да не могу да хапсе толики народ, то је пук војске, па се све свело на нас шесторицу: Николу Кавају, Стојиљка Кајевића, Бошка Радоњића, Животија Савића, Николу Живовића и моју маленкост. Главна оптужба била је покушај убиства Јосипа Броза Тита“.
Иначе, по доласку у САД радио је у једној фабрици у Чикагу, али је врло брзо, како је испричао за „Политику“, купио ресторан са 70 места и собама за издавање и истовремено почео да развија приватни посао са кућама. „Одмах сам се обрео у нашем емигрантском кругу и брзо постао председник Црквеношколске општине Свети Никола у Чикагу. Сваке године куповао сам по једну кућу док ме 1976. нису ухапсили агенти ФБИ“, испричао је у интервјуу „Политици“.
О суђењу у Чикагу рекао је и ово: „Каваја је одмогао и себи и осталима. Против мене су имали осам тачака оптужбе, Кајевића девет, против Каваје пет тачака. Моја максимална казна могла је да буде 65 година, Николина 35. Али на крају мени су дали десет, а њега је судија осудио на 20 година зато што је својим језиком упропастио читаву ствар“.
