„Проучићемо могућности прикључивања других држава овом споразуму. Потенцијално, то би могле бити Кина или Индонезија“, додао је министар.
Претходно је лист „Аустралијан“, позивајући се на упућене изворе из аустралијске делегације — која је своју државу представљала на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње у Перуу — објавио да је у Лими током затворених сусрета представника Канаде, Новог Зеланда, Перуа, Чилеа и Мексика са низом азијских држава била разматрана могућност спровођења уговора о Транспацифичком партнерству (ТТП) без обзира на став САД, односно Трампа.
Лидери неколико земаља-чланица учесница ТТП-а су постигли незванични договор о развоју овог пројекта, чак и ако САД званично одустану од учешћа. Они на месту САД виде Кину, која је управо по америчким инструкцијама била искључена из овог уговора. Испоставља се да се већем броју држава идеја о укључивању Кине у овај пројекат чак и више свиђа него учешће САД.
Експерт Института Далеког истока Руске академије наука Јаков Бергер сматра да не може бити говора о аутоматској замени САД за Кину у овом пројекту. Руски стручњак објашњава да САД имају затворене, тајне договоре са партнерима из пројекта ТТП, који су специјално били разрађени управо у случају да дође до непредвиђених околности. Тешко да ће се Кина сложити са тим механизмима који су специјално осмишљени како би се Кина обуздавала. Процес преговора би у овом случају морао да почне од нуле.
„То је скоро нерешив задатак, јер осим пословних, комерцијалних интереса, овде важну улогу играју и геополитички интереси. А они су у случају Кине у супротности са интересима оних држава које би желеле да ТТП буде реализован“, објашњава Бергер.
Управо зато се жељно ишчекује реакција Јапана поводом даље судбине ТТП-а. Није тајна да је Земља излазећег сунца заправо једина која је ратификовала уговор о ТТП. Јапан је веома желео да овај уговор, односно пројекат, заживи, а премијер Шинзо Абе није крио очекивања да би у оквиру овог партнерства јапанска привреда могла да процвета. Зато је став Доналда Трампа у вези са ТТП шок за Јапан и удар по Абеовој економији, сматра Валериј Кистанов, експерт Института за Далеки исток РАН.
„Сада се може очекивати да ће ове државе, које су разочаране ставом САД, отворено бити за приступање Кине. То ће се очигледно десити и са Јапаном. Касније ће вероватно доћи до одређеног ривалитета и конкуренције између Кине и Јапана, две водеће азијске и светске државе. Кина је друга светска економска сила, а Јапан трећа“, каже Кистанов.
Експерт Центра за финансије на Пекиншком народном универзитету Љу Ђинг сматра да је стварање услова за развој конструктивне сарадње са Кином у овим условима приоритет.
„Наравно, теоретски се Кина придржава врло отворене позиције у вези са ТТП. Па ипак, не мислим да се Кина у потпуности слаже са неким иностраним ставовима, на пример, да би Кина и ТТП требало да иду истим путем, јер би требало прво подробно изучити колико је ТТП заиста користан за Кину, за развој државе и њену привреду и економију“, оценио је Љу Ђинг.
