На првом месту то је борба против ДАЕШ-а, другачији однос према Блиском истоку уопште, као и према европским суседима, али и према Русији, сматра Лелуш:
О рату у Сирији
— Наравно, ДАЕШ мора бити уништен. Нажалост, ова организација је као рак: ми одстранимо метастазу, а она се појави на другом месту. И уопште није готово са радикалним исламизмом, још ћемо се дуго борити против њега. Управо ова околност чини да Запад и Русија морају да се приближе и постану савезници у овој борби, и овај став заступа Франсоа Фијон од почетка.
Иначе, приметио сам да је пре два-три дана Франсоа Оланд говорио да је неопходно почети разговоре са Сиријом. Видите, мења се приступ, а ми смо изгубили четири године. Да ли је француска политика допринела завршетку рата у Сирији? Није. Више од 300.000 је убијено, седам милиона људи је расељено, они су сад избеглице, немају свој дом. Да ли је то допринело да се заустави ДАЕШ? Није. Требало би зауставити тај сукоб и уништити извор тероризма. Исто тако, требало би у тој борби сарађивати са Русијом.
О Сирији и Ираку
— Видим постојање две коалиције данас, које се боре у Ираку и Сирији. Њихово деловање би требало да буде синхронизовано, и на томе би требало радити. То је апсурд да са једне стране буду Руси, а са друге Американци, а између читав низ држава попут Француске које су заинтересоване да се укључе у борбу против тероризма. Мислим да су од самог почетка опасности биле исте и за Русију и за Француску.
Даље имамо проблеме, политички шоу, Украјину као проблем, али мислим да би проблеме требало класификовати. Мислим да су стратешки проблеми Русије и Француске, као и низа других држава — исти. Постоје различите тачке гледишта, али ја не мислим да се председник Путин договорио са Башаром ел Асадом и да жели да га остави на власти у наредних 30 година, није ствар у томе. Главно питање је — ко је главни непријатељ?
Ми сматрамо да је главни непријатељ за све ДАЕШ, а не Башар ел Асад. Јер, ДАЕШ је тај који шаље самоубице да се разнесу и побију цивиле у Француској, а не Асад. Требало би учинити све како би терористи били ликвидирани, и то у заједничкој борби са представницима ирачке владе и војске. Такође, требало би разговарати са Сиријцима, требало би разговарати са Русима и наћи начин да се сви уједине. Улога Француске је да уједини две коалиције. Французи би требало да раде на уједињењу шиита и сунита, колико год је то могуће, односно свих оних који се боре против терориста. У интересу Француске је да разговара са свима — са Турцима, са Саудијцима, са Иранцима, а не да додатно потпирује религијски рат између сунита и шиита.
О Европи
— Требало би, а најпре тај задатак лежи на Француској, да поново размотримо Шенгенске уговоре, а пре свега да водимо општу политику, конкретно са Немачком. Чини ми се да је једна од грешака било то што је Франсоа Оланд дозволио канцеларки Меркел да самостално управља миграционом политиком у име читаве Европе.
О Русији
— Читава Русија је део европског континента, она има европске корене. Русија није непријатељ Европе. Ми смо савезници са САД, ми смо чланица НАТО-а и не можемо потпуно окренути леђа Америци. Ипак, не можемо ни започети нови хладни рат против Русије, то би било бесмислено. Француска има своје безбедносне проблеме који долазе са југа и против њих би требало да се бори. Насупрот томе, нови хладни рат против Москве био би стратешка грешка.