„Тај човек одлично зна сва правила и не допушта грешке“, тако говоре о Орлову.
Руски „цар“ у Паризу има две даче (викендице), пише лист. Једна од њих је „бункер“ амбасаде, која више личи на тврђаву Астека, где се на степеницама можете сударити са статуом Лењина. Резиденција амбасадора се налази недалеко од здања премијера Француске, како воли да подсећа Орлов, и у близини Института за демократију и сарадњу.
„Очигледно, ради се о романтичној души. Од Русије је наследио одлучни патриотизам и љубав према превеликој тајанствености“, рекао је бивши министар културе Федерик Митеран.
Када се одржавају концерти, на пример вечити помен Едит Пјаф или поводом руског националног празника, код амбасадора се окупљају звезде француског шоу-бизниса и индустријски лидери, бивши министри, па чак и бивши шефови држава, на пример Валери Жискар Д’Естен. Често се међу званицама могу видети и представници француског Националног фронта, наводи аутор чланка.
„Иако тај израз који је стигао из САД Александар Орлов не воли, он користи ’меку силу‘ преко удружења, салона и пријемних кабинета“, сматра аутор „Монда“.
Притом, руски амбасадор се труди да искористи све доступне сфере и да присуствује најразличитијим догађајима, наводи новинар. Тако је он, на пример, говорио у Институту Дидро о томе колико се руске контрасанкције Европској унији, уведене као одговор на санкције ЕУ Русији због ситуације у Украјини, одражавају на Француску и искритиковао је француске медије који свакодневно блате Русију и организују кампању мржње према тој држави.
Руски амбасадор је увек играо важну улогу у Француској, сматра сам Франсоа Фијон, бивши француски премијер и потенцијални кандидат партије Републиканци на председничким изборима 2017. године. Уз то, према његовим речима, Орлов се налази у Паризу одавно и одлично познаје Парижане. Његова политичка каријера заједно са познавањем земље чини га „једним од најбољих амбасадора у престоници“, признаје француски дипломата Јубер Ведрин.
„Тај мајстор лобирања не негира да би када напусти своју функцију могао да дође на чело културног и духовног центра (у Паризу) који је сам измислио“, пише „Монд“.
