Усвајање резолуције Европског парламента против руских медија показује дубоку кризу европског друштва, каже социолог др Слободан Рељић, бивши дугогодишњи новинар, уредник и главни уредник НИН-а.
„Све што се дешава у ЕУ је нека врста њиховог унутрашњег распада који нема никакво усмерење. Кад нема Америке, ЕУ више нема десетара који одређује ко ће да буде дежурни а ко може да спава, и то показује и један велики губитак оријентације, посебно у политици према Русији, која је њихова једина тачка могућег ослонца“, каже Рељић за Спутњик.
У ком смислу Русија може да буде једина тачка ослонца за ЕУ?
— У сваком смислу. Пре свега, кад се говори о економији, ЕУ је део света без ресурса. Друго, ЕУ више није никаква геополитичка снага. Геополитички играчи су Кина, Русија и САД, а ЕУ је збрда-здола скупљена екипа која сад не може да одлучује о било чему битном. То је једна групација без икакве идеје. Ви не можете да играте неку битну улогу у свету уколико немате неку идеју. Они тамо не могу да се договоре ни о чему, а камоли да имају неку заједничку идеју.
С друге стране, кад се говори о Русији, имамо једну конфигурисану, у западном смислу речи, конзервативну идеју. Ту се зна шта тај народ и та држава хоће. Један од најчешћих појмова који чујемо у последње две године је светски рат. У том контексту, Русија је један од најозбиљнијих играча, једини играч на нивоу САД, које су једина преостала велика сила, и понашање Европе показује безглавост, што је најопасније у овако опасним временима. Ова времена су за сваког драматична, посебно за групације каква је ЕУ која нема никакве дефиниције. Главна дефиниција ЕУ је била утицај САД да то буде такво какво је.
Како се онда неко ко је без идеја „продавао“ као извозник идеологије?
— То је фалш идеологија. Ту није било никакве „продаје“ већ насилног ширење њихових идеја којих су се они сами одрицали. Да се вратимо на резолуцију. Они држе до слободе информисања, а кад су ушли у сукоб с нама бомбардовали су цивилни циљ — РТС. То је конкретно поништавање приче коју одржавате три века. Сва та људска права о којима они причају су смоквин лист, зато што тога код њих нема и управо зато и инсистирају на њима. Онда се људска права, која би требало да буду нека врста људске потребе, претварају у бич божји, а они иду около и бичују свет људским правима.
Они су све своје велике вредности претворили у уцењивачке вредности. На крају, то је стигло до њих, па сад имате Америку у којој кад неко победи на демократским изборима, сматра се као опасност, не само за САД већ за демократски свет. Запад данас врло личи на СССР уочи распадања. Идеологија Совјетског Савеза била је озбиљна, али у тренутку кад се распадао тај систем они нису могли бити заштитници тих идеја, и заједно с њим и те идеје су пале у историјски понор. Нешто врло слично се данас дешава са Западом.
Да ли су „брегзит“ и Доналд Трамп наговештај распада или почетак краја?
— То је као и болест. На почетку имате процес инкубације, а „брегзит“ и Трамп су последице процеса који траје бар једну деценију на Западу. Ово што се сад дешава, то је већ распад у доста високом степену. Ово је један процес који је отишао тако далеко, као кад је бушна канта и толико трула да на неколико места почне да истиче вода. То се сад дешава на Западу.
Да ли то значи да присуствујемо краху (нео)либералног капитализма?
— Од све три велике идеје — либералне, социјалистичко-комунистичке и конзервативне — либерална и комунистичка су потрошене, на различите начине. Остала је конзервативна идеја, која још није потрошена у свету, и то је први схватио Путин који за себе каже да је дошао из социјалистичког света, али је ту идеју препаковао у конзервативну. Основне вредности су нација, породица… Неке традиционалне вредности, попут заштите од растурања друштвене структуре, што је у либерализму доведено до краја.
На Западу је љубав према либерализму купована тако што је трансферисана споља. Последњи трансфер је био на истоку Европе — транзиција. Кад су они ушли да нама помажу да постанемо демократске и капиталистичке земље, онда је капитал је овде углавном покупљен и преношен на Запад. У свим источноевропским земљама врло је слично. Све је осиромашено, деиндустријализовано и реч је о једној врста распада који ће тек показати своје негативне стране. После тога, пљачкашка цивилизација није имала шта да покупи, и тај се систем очигледно урушио. Ово данас је један нови свет у ком либерализам нема шансу. То је потрошенији систем од социјализма. У социјализму још увек имате нешто, а у либерализму више немате за шта да се ухватите.
Да не заборавимо, сви велики преокрети у историји нису почињали оружјем, него великим идејама. Морате имати идеју за излазак из ове дубоке кризе у којој се свет данас налази. А у најдубљој кризи је Запад зато што он нема никакву идеју.
А идеја која би могла да извуче свет из кризе је конзервативна?
— У овом тренутку она постоји као понуда. Из Русије долази конзервативна идеја чији је главни „манекен“ руски председник. Кина има своју понуду, али она није у оквиру наших разумевања, пошто они припадају једној, а ми долазимо из друге цивилизацији. Међутим, ни једни ни други не показују жељу да владају светом. Углавном се на Западу производи та врста потреба да вам је главна производња оружје а да онда њиме успостављате апсолутну контролу.
Све што буде настало из овога што се сада дешава, настаће у сукобу различитих идеја. Надам се да се тај сукоб неће водити ратним операцијама. Два пута кад је Запад одлучивао како ће се такви сукоби решавати имали смо светске ратове. Надам се да трећим светским ратом неће морати да се проналази идеја која би морала да води свет у неком бољем правцу од овог у коме се сада налази.
