„Молимо Владу братске Србије да на Конгресу мира заступа наше интересе“, била је прва ставка у одлукама Велике народне скупштине, која је у Новом Саду 25. новембра 1918. године прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
Клица слободе
„Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него и свима словенским, па и несловенским народима, који са нама заједно живе“, била је још једна од одлука те Скупштине.
Скупштину је чинило 757 делегата (578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6 Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар).
„Одлуке Велике народне скупштине и данас живимо, а 25. новембар 1918. од идентитетске је важности за Србију“, стоји између осталог у предлогу допуне Закона о државним и другим празницима, који је председник Србије Томислав Николић јуче упутио Влади Србије како би 25. новембар постао државни празник.
Николић је тај предлог најавио у прошли петак приликом обраћања на свечаној академији поводом Дана присаједињења Војводине Србији у Новом Саду. Чим пре је Лига социјалдемократа Војводине изнела предлог да се државним празницима поред 25. новембра 1918. прогласе и 3. мај, 31. јул и 28. фебруар, „који су такође значајни датуми у историји Војводине“.
Чанкови датуми
Први датум (3. мај 1848) који предлажу лигаши Ненада Чанка јесте Мајска скупштина у Сремским Карловцима на којој је одржан сабор Срба, са којег су врховној власти у Бечу послати захтеви за аутономију, који су уједно представљали темеље за даље политичке тежње Срба у Угарској.
Други датум који лигаши помињу и за који кажу да би се „неизоставно“ морао наћи на списку државних празника је 31. јул 1945. године „кад је антифашистичка Војводина вољом свих њених народа створила своју аутономију, а онда се као аутономна покрајина присајединила Србији“.
И трећи јесте онај за који лигаши тврде да је „неизбрисив“ датум „историје Војводине“ када је 28. фебруара 1974. године „усвојен први Устав Војводине, који је обележио период њеног најубрзанијег развоја“.
ЛСВ наводи да ће, уколико из неког разлога председник Николић буде игнорисао те датуме, поднети свој предлог допуне закона о државним празницима. Међутим, поручују да ће се „и без тога Војводина сећати свих датума који су били важни у њеној историји“.
Државотворност и „државотворност“
Накарадни Устав из 1974. године опште је место деградирања и слабљења Србије у оквиру република бивше СФР Југославије према којем су њене покрајине Косово и Метохија и Војводина добиле толики степен аутономности да су на неки начин представљале републике у републици.
Зато лигаши — који спорадично отворено, а испод жита константно и сами кокетирају са овом идејом — помињу Устав из 1974. године. Та мани, што би рекле Лале.
Сличним мотивом чанкисти су вођени и приликом предлога дана кад се, наводно, Војводина 1945. године присајединила Србији, иако не објашњавају како је могла да се присаједини после Другог светског рата кад је већ присаједињена после Првог светског рата.
Кад би тај други предлог био усвојен, онда би Србија обележавала два датума из два различита периода присаједињења Војводине, јер Лигашима — барем ако је судити према саопштењу — не смета 25. новембар 1918. године.
Апсурдно делује само на први поглед, јер су ти предлози политичке природе и имају за циљ да разводне ситуацију, доведу у питање стварни датум присаједињења и искористе прилику да још једаред помену аутономаштво, што је различито од аутономије.
Лигаши истовремено помињу и датум Мајске скупштине, односно стављају га заједно са друга два своја предлога, иако ти датуми нипочему нису слични. Зашто?
Једини разлог је да прикрију чињеницу да им смета 25. новембар, а још више да покушају да прикрију жал за Војводином као републиком у републици. Зато поменуше и Мајску скупштину, како би имали аргумент одбране да нису индипендистички настројени, већ да ту има и државотворности.
Дакако да има државотворности, мислимо на Мајску скупштину. А има је, државотворности, и у вертикали саопштења Лиге социјалдемократа Војводине. Али државотворности Војводине.
На њихову жалост, Војводина већ има државу Србију у оквиру које има аутономију. Све остало је дневно-политичко намиривање бирача и оправдавање сврхе постојања политичке партије.
