Здравковић не очекује гасну кризу у Европи, али верује да ће грађани Украјине платити високу цену незреле политике руководства те земље. Он напомиње да кроз гасне коридоре Украјине пролази 50 посто руског гаса намењеног европским потрошачима, док око 30 процената руског гаса иде кроз Белорусију, а свега 16 процената се транспортује „Северним током“.
„Да би предупредила украјинске политичаре Европска комисија је дозволила руском ’Гаспрому‘ приступ гасоводу ’Опал‘, вертикали која спаја север са југом Европе, па сматрам да ће, уколико дође до крађе гаса у украјинском систему транспорта, гасовод ’Опал‘ преузети ту функцију, односно да ће гасовод ’Северни ток‘ радити пуним капацитетом. Зато не мислим да ће остатак Европе, осим Украјинаца, да претрпи било какве штете. Што се тиче Србије, ми смо у мало повољнијем положају пре свега због складишта гаса које је у Војводини у власништву ’Гаспрома‘ и који ће инсистирати да се гас ту допреми“, каже Здравковић.
И Александар Фролов, заменик директора Института националне енергетике сматра да нема бојазни да ће Србија 2019. године остати без гаса и подсећа да између „Србијагаса“ и „Гаспрома“ постоје уговори који су још увек на снази.
„Гаспром још ниједном није одустао од својих уговора или другу страну оставио на цедилу. Техничка страна реализације уговора би могла да се одвија тако што би била изграђена два крака ’Турског тока‘, од којих би један снабдевао Турску, а други крак би снабдевао потрошаче на Балкану. Требало би имати у виду да сада постоји гасовод који преко Бугарске снабдева гасом Турску али он, након што проради ’Турски ток‘, неће бити актуелан као транзитни пут. Са друге стране, овај крак моћи ће да служи за реверсне испоруке гаса из Турске у Бугарску и Србију. Не би требало заборавити да Србија има подземно складиште гаса, које би могло бити проширено и модернизовано уз помоћ ’Гаспрома‘, па се Србија, што се тиче Балкана, налази у привилегованом положају јер може и да складишти и да чува гас. Бугарска и Србија сигурно неће остати без гаса, неће се смрзавати“, напомиње Фролов.
Милош Здравковић истиче да Русију као снабдевача гасом на континенталном делу Азије и Европе нико не може да замени и верује да ће „Турски ток“ бити изграђен, како би снабдевао како турске потрошаче, тако и Европу.
„Руски интерес јесте да се направи и друга цев Турског тока и да гас преко Балкана крене ка средњеисточној Европи. То међутим зависи од геополитике и какве ће бити сфере утицаја. Убеђен сам да ће руска влада, без обзира ко буде на власти после 2019. године у Кијеву, инсистирати на диверсификацији и градњи ’Турског тока‘, можда чак и на обнови Јужног тока, мада је то сада политичко питање. Европа би радо пристала да се избаци Турску из игре и дозволила градњу Јужног тока, међутим Русија условљава да транзит иде преко Крима, што значи да европске земље и САД морају да признају Крим као саставни део Руске Федерације“, објашњава Здравковић.
