Споразум који су о смањењу производње нафте на 32,5 милиона барела дневно постигле чланице ОПЕК-а, ступиће на снагу 1. јануара. На договор чланица картела у Бечу светска тржишта реаговала су одмах — цена нафте скочила је за преко осам одсто и премашила 52 долара за барел.
Игор Томберг, професор Московског државног универзитета Ломоносов и експерт Центра енергетских студија при Руској академији наука, подсећа да је ово први овакав договор још од 2008. године. Како каже, вест која је стигла из Беча је добра, али ипак треба бити опрезан.
„Резултат састанка је одличан, али нисам сигуран да ће се све чланице ОПАК-а и придржавати ове одлуке, јер ОПЕК обично доноси одлуку о ограничавању обима производње нафте, а потом неко од чланица ову одлуку прекрши. Са друге стране, већ колико сутра цене нафте на берзама ће порасти, то је засад сигурно, а шта ће бити у будућности, тешко је рећи, јер се можда активирају произвођачи нафте из шкриљаца. Русија ће се без поговора придржавати ове одлуке, а како ће се понашати Саудијске Арабије — тешко је рећи. Али Саудијци сада имају много више интереса него друге чланице да цена нафте порасте, тако да мислим да ће се овог пута Саудијска Арабија налазити на челу оних који ће смањити производњу и продају нафте“, оцењује Томберг.
Јелица Путниковић, уредница „Балкан магазина“ и експерт за енергетику, за Спутњик каже да је добра вест што су чланице ОПЕК-а коначно, после вишемесечне неизвесности, успеле да постигну договор.
„Земље произвођачи нафте су се заправо договориле да сачувају своје буџете јер су увидели да та сулуда трка у томе да произведу и продају што више нафте није дала ефекта. Зато су се сада договорили да једноставно сачувају колико-толико сигуран приход од продаје нафте, јер знамо да се Саудијска Арабија окренула и неким другим бизнисима, тражећи начин да и даље остану богати. Када су видели да то неће моћи тако лако да остваре, приклонили су се томе да се мора смањити производња, не због тога да би помогли глобалној светској привреди, већ сами себи. Дакле, у мери у којој су чланице ОПЕК-а свесне да овај договор о производњи нафте њима иде у прилог, утолико ће бити мање спремне да прекрше договор који у наредним данима још треба да буде прецизиран“, објашњава Путниковићева.
Она, међутим, не очекује да ће цена нафте, након првобитног скока после договора највећих произвођача тог енергента, наставити да расте.
„Овај договор надаље неће битно утицати на цене нафте, јер је ово поскупљење резултат акција оних који на берзама спекулишу са тржиштем у покушају да остваре брз профит. Такође, не очекујем ни да ће нафта падати на ниво нижи од 30 долара за барел, каже Путниковићева.
Председник ОПЕК-а је након састанка у Бечу нагласио и да обавеза смањења производње нафте не важи за две земље чланице картела — Либију и Нигерију, док је Индонезија одлучила да суспендује чланство јер би као нето увозник нафте имала великих потешкоћа да подржи постигнути договор.
Ограничење производње нафте прихватила је и Москва, која ће обим производње смањити за 300 хиљада барела дневно. То је потврдио и руски министар енергетике Александар Новак, уз напомену да ће смањење производње бити изведено постепено.
