Шеф Комитета за међународне послове немачког Бундестага Норберт Ретген изјавио је да је сиријски Алеп „већ пао“ и да је у томе велику улогу одиграла Русија.
„Успешно окончање опсаде Алепа биће победа за председника Сирије Башара ел Асада, за Русију и за Иран“, рекао је он у интервјуу телевизијском каналу АРД. „То је моћан политички сигнал. Алеп је последњи велики град који су држали сиријски устаници. То није само важна стратешка тачка, то показује и да у Сирији нико ништа не ради“.
Ретген је имао у виду западну коалицију чији је главни задатак, према његовом мишљењу, требало да буде обуздавање Русије у Сирији.
Војна одлука Русије
Министарство иностраних послова Немачке објавило је 29. новембра званично саопштење у којем је изразило забринутост због дејстава Русије и Ирана на сиријској територији.
Ретген је инсистирао на томе да санкције треба да буду уведене само Русији. „Да, ми желимо да пружимо руку Москви, желимо да отворимо нову страницу у билатералним односима. Не можемо, међутим, да ћутимо када се у Сирији догађају ратни злочини“, додао је немачки политичар из редова владајућег Хришћанско-демократског савеза, на чијем је челу канцеларка Ангела Меркел.
У четвртак су Ретген и представница партије „Савез 90 / Зелени“ Франциска Брантнер представили петицију која позива власти ЕУ да уведу нове санкције Русији и да обезбеде ваздушни коридор за снабдевање Алепа.
„Европска унија је у обавези да уведе санкције макар оним Русима који су директно повезани с овим ужасним злочинима. Не сме се дозволити да ови људи спокојно лете у Париз и Минхен уочи Божића, док у Сирији гину жене и деца“, наведено је у петицији.
Меркелова мења савезнике
Према мишљењу Александра Рара, научног директора Немачко-руског форума, петиција Ретгена и Брантнерове је само декларација о намерама. Макар због тога што је одлуку о новим санкцијама на нивоу ЕУ потребно усагласити са свим земљама савеза. Крајем октобра, међутим, Европска унија није успела да усагласи нови пакет антируских санкција, јер су Италија, Шпанија, Аустрија, Кипар и Грчка иступили против њих. Мало је вероватно да ће се ове земље предомислити разматрајући петицију Ретгена и Бартнерове.
„Ови посланици су приметне фигуре у Бундестагу. Петиција о Сирији одражава други за Немачку важан политички процес“, сматра Рар. „То је један од првих знакова да канцеларка Ангела Меркел пред почетак предизборног периода у земљи почиње да се оријентише на другачији формат владајуће коалиције“.
Према његовом мишљењу, Меркелова и њен ХДС окрећу се од постојећег савеза са социјал-демократама Немачке, који се према Русији односе позитивније.
„Савез ХДС-а са ’зеленима‘ биће недвосмислено гори за Русију од актуелне коалиције“, додао је Александар Рар. „Они стреме да се врате на власт на таласу бучних идеолошких изјава о западним вредностима. И то гарантује заоштравање приступа Русији“.
Руководилац Центра за немачка истраживања Института Европе Руске академије наука Владислав Белов сматра да ће током предизборног периода у Немачкој који ће се завршити свеопштим изборима 2017. године Русија имати запажену улогу, али не и одлучујућу.
„Унутрашња економска и социјална политика у Немачкој ипак ће бити у првом плану. О Русији ће такође говорити, посебно у вези с украјинским сукобом, Кримом и Сиријом, али то неће бити централна тема“, сматра стручњак.
Према његовом мишљењу, чак и ако се у Немачкој буде формирао савез ХДС-а и „зелених“, Кремљ тешко да ће променити своју позицију и наставиће да се оријентише ка Меркеловој.
„Ми још не знамо ко ће јој бити противкандидат на изборима за канцелара“, додао је Белов. „Тешко да ће кандидат социјал-демократа предложити принципијелно ново решење несугласица с Русијом. Кремљ зна све могуће реакције Меркелове, и у том смислу она је лакше предвидив и за нас погоднији лидер“.
Два највероватнија супарника Меркелове на изборима су садашњи министар економије и вицеканцелар Зигмар Габријел, као и одлазећи шеф Европског парламента Мартин Шулц.
У Европском парламенту антируско расположење такође преовладава, каже Ели Нахт, саветник потпредседника парламента Израела, који је 29. новембра био на седници Комитета Европског парламента за међународне послове. Заседање је било посвећено Сирији и руском утицају на ток сукоба.
„Европски посланици су сада збуњени. Сиријску ситуацију данас посматрају у светлу победе Доналда Трампа у САД, од кога нико не зна шта да очекује“, испричао је Нахт. „То је навело посланике да говоре о свим варијантама развоја догађаја — од заоштравања војног сукоба с Русијом до активирања мировних преговора о Сирији“.
Према Нахтовим речима, специјални изасланик Уједињених нација за Сирију Стафан де Мистура, који је посетио седницу Комитета Европског парламента, изјавио је да ће под Трампом „интензивирање сарадње САД и Русије постати неизбежно“.
