Руски званичници су се више пута залагали за затварање Хашког трибунала и изјављивали да је тај суд исполитизована и пристрасна институција. О томе је после састанка са Ивицом Дачићем у априлу ове године говорио и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, истакавши да такозвани Резидуални механизам, који би требало да наследи Трибунал, мора што пре да заврши са радом.
Јелена Гускова, шефица Центра за проучавање савремене балканске кризе на Институту за славистику РАН, подсећа да је пре неколико година у Руској академији наука био организован научни скуп о делатности Трибунала. Стручњаци за међународно право су указали на многобројне пропусте у раду ове институције. Пре свега, сумњив је сам чин његовог оснивања од стране СБ УН, који нема овлашћења да формира судове, рекла је Гускова у емисији „Свет са Спутњиком“.
„Све говори у прилог томе да је Трибунал искључиво политичка институција која је имала задатак да докаже да је само један народ крив за оно што се десило на простору бивше Југославије и на тај начин да оправда и бомбардовање Југославије од стране НАТО-а. Јер према њиховој логици, ако је доказано да је српски народ крив, онда је операција Алијансе била ’казна‘, која је била ’легитимна‘ иако je ниједна међународна институција, укључујући СБ, није одобрила“, истиче Гускова.
Према њеном мишљењу, научници и стручна јавност тренутно не посвећују довољно пажње проучавању случајева и делатности судија. Неопходно је, додаје Гускова, анализирати све податке, казнити необјективне судије и, наравно, пустити на слободу оне који су неправедно осуђени.
Гускова такође указује да се Трибунал за бившу Југославију сада практично претворио у „Трибунал за бившег команданта војске РС Ратка Младића“ и додаје:
„Мислим да ће пресуда Младићу ставити тачку на рад Трибунала, и не верујем да ће генерал бити ослобођен оптужбе. Бојим се да га очекује најстрожа казна. Његово здравствено стање је веома лоше и поједини руски политичари и друштвене организације улажу све напоре како би Младић дошао на лечење у Русију, јер у таквом здравственом стању он не може да учествује у суђењу.“
„Он је то успео из неколико разлога. Прво, Шешељ је врло вешт правник и он је добро проучио правни основ Хашког трибунала, и зато је са судијама разговарао као са себи једнакима. Мислим да он чак право познаје боље од већине тих судија“, каже наша саговорница.
Други разлог је, објашњава Гускова, то што је Шешељ одличан познавалац прилика из ’90-х, стога је у његовом случају било је немогуће фалсификовати чињенице из тог доба.
„Мислим да је Хаг зажалио што је уопште почео тај процес. А требало би имати у виду да је у притвору Шешељ написао неколико књига о Хашком трибуналу, не само о сопственом случају, већ и о случају Слободана Милошевића и Радована Караџића. Шешељ је доказао је против њега вођен монтирани процес. Јасно је зашто Шешељ нема намеру да се да се врати у Хаг, јер након свега тога Трибунал би могао само да га елиминише“, оцењује она.
Хашки трибунал је требало да заврши са радом до 2010. године, али он и даље функционише. Резидуални механизам неће променити начин на који се суди Србима, он има чисто формални значај, па ће се бавити жалбама и сличним стварима, закључује Јелена Гускова у изјави за „Свет са Спутњиком“.
