Већ месец дана у Јасеновцу стоји табла на којој је исписан усташки поклич „За дом спремни!“. Налази се на спомен-плочи погинулим припадницима Хрватских одбрамбених снага (ХОС), страначке војске „Хрватске странке права“ која је, уз присуство локалних власти, откривена 5. новембра, недалеко од места где се током Другог светског рата налазио концентрациони логор у коме су почињени тешко замисливи злочини.
Поклич „За дом спремни!“, због усташке конотације, забрањен је хрватским законима. Када је сличан споменик подигнут у Сплиту, полиција је спорни поклич уклонила. Међутим, у Јасеновцу, он и даље стоји.
Још у предизборној кампањи садашњи председник хрватске Владе Андреј Пленковић, за разлику од својих претходника, заузео је умеренији став према Србији и српском народу. Док он није преузео кормило ХДЗ-а, левичари и десничари у Хрватској утркивали су се у броју и јачини антисрпских изјава и дела.
Међутим, Пленковићев умерени став заснивао се и заснива се, не на осуди нацизма и екстремизма, већ на ћутању, које важи како за њега, тако и за чланове Владе. Деловање екстремиста у Хрватској тако није спречено, оно се и даље толерише, али без учешћа високих владиних чиновника.
Проблем је у Хрватској много сложенији него што се чини, а управо је ХОС добар показни пример. Хрватско вијеће обране основано је као страначка војска проусташке „Хрватске странке права“. Припадници ових снага били су посебно приљежни у борби за „хрватску ствар“ током рата, а проблем са њима настао је након рата, када је Хрватску чекао процес придруживања ЕУ.
Тада су хосовци стављени „на лед“. Екстремизам који заступају не уклапа се у „европске вредности“ којима Хрватска званично тежи, а са друге стране, хрватске власти не могу да им оспоре заслуге за стварање независне Хрватске.
Хрватска према ХОС-у има амбивалентан однос, каже новинар хрватског интернет портала „Индекс“ Војислав Мацоко.
„ХОС је био важна саставница оружаних снага Хрватске у „Домовинском рату“. Он јесте био организован у почетку као страначка милиција. Међутим, врло брзо је био инкорпориран у службене оружане снаге Републике Хрватске и тиме постао њихова саставница и важан део. Хосовци су били на најтежим ратиштима, јако пуно их је погинуло и били су на гласу као храбри борци“, објашњава Мацоко.
Међутим, проблем је настао када је ХОС за своје гесло узео службени поздрав НДХ, додаје Мацоко.
„У Јасеновцу је подигнут споменик погинулим хосовцима са натписом ’За дом спремни!‘. То је неприхватљиво из више разлога. Прво неприхватљиво је да се подиже споменик са таквим поздравом, јер је то усташки поздрав. То је јавно величање нашег домаћег нацизма. Друга ствар је зато што је то, наравно, Јасеновац“, закључује Мацоко.
Док за Мацока само откривање спомен-плоче погинулим хосовцима није спорно, али је споран, како каже, одвратни поклич „За дом спремни!“, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта суштину спора види у природи режима који је успоставио покојни хрватски председник Фрањо Туђман.
Циљ Туђмановог режима је, каже Линта, био стварање Хрватске са што мање Срба, а тај циљ се могао остварити само ратом.
„Због тог циља је и дозвољен повратак преживелих усташа у Хрватску, дозвољена је рехабилитација усташтва и дозвољено је да хрватске паравојне јединице, а касније и припадници хрватских оружаних снага, слободно користе усташки поздрав ’За дом спремни!‘“, објашњава Линта.
Иако је откривање спомен-плоче на којој је усташки поклич скандалозна чињеница, она је за Линту и очекивана, ако се узме у обзир да су хрватске паравојне снаге под тим слоганом ратовале током деведесетих година.
Иако није једина, спомен-плоча хосовцима у Јасеновцу је откривена са циљем да се понизе стотине хиљада српских, јеврејских и ромских жртава које су тамо убијене, наглашава Линта.
„Ово је још један у низу доказа да су се хрватски војници и полицајци у оружаним сукобима деведесетих година борили да остваре програм НДХ и усташког покрета, да се створи Хрватска без Срба. Ово такође показује да је тзв. Домовински рат обичан мит, да то није био никакав рат ни за слободу, ни демократију, него злочиначки подухват с циљем ’коначног решења‘ српског питања у складу са усташким програмом“, закључује Линта.
