До договора је дошло, иако су се пре тога чуле спекулације да због односа Саудијске Арабије, Ирана и појединих земаља, које нису чланице ОПЕК-а, до тога неће доћи.
Горан Радосављевић, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије, није изненађен договором, јер је, како каже, он потврда септембарског састанка у Алжиру.
Ипак додаје да треба сачекати праве ефекте овог договора.
„Више ћемо знати следеће недеље после великог састанка произвођача нафте у Бахреину које нису чланице ОПЕК-а, том састанку ћу и сам присуствовати“, каже Радосављевић за Спутњик.
„Већ сада може да се чује да су те земље јако погођене падом цена нафте, да људи остају без посла, да приватизују делове националних компанија први пут у историји, уводе порезе. Само је било питање тренутка када ће направити договор. Међутим, овај договор је тек први корак, не треба се прерано радовати. Остаје да се види како ће реаговати тржиште у наредних шест месеци или годину дана. Тренутно добро реагује, у свега неколико дана цена америчке лаке нафте је порасла“, каже Радосављевић.
Кључно питање је хоће ли се чланице ОПЕК-а придржавати споразума, јер не постоји механизам који би их присилио да се држе договора. Право је питање и да ли ће се Саудијска Арабија држати договора, каже Игор Јушков, стручњак Националне енергетске безбедносне фондације и предавач на Финансијском универзитету, чији је оснивач Влада Руске Федерације.
„Овде стоји питање у вези са оним што видимо у пракси. Саудијска Арабија раније је маневрисала, манипулисала обимом производње нафте. Са друге стране, ни остале чланице ОПЕК-а нису тако строго испуњавале прописане квоте. Али сада није важно шта мисле земље-чланице, већ како ће реаговати тржиште и берзе.
Тренутно је пресудна психологија трејдера. ОПЕК се договорио о смањењу производње, али за сада се још ништа конкретно није догодило, још није дошло до драстичног смањења производње, а барел је већ поскупео на 50 долара. Важно је да сада не дође до спекулисања информацијама на тржиштима и берзама“, истиче Јушков.
Он додаје да на основу постигнутог договора расте цена нафте, али за сада само на психолошкој основи и да будућност тржишта највише зависи од договора постигнутих у троуглу Русија–Иран–Саудијска Арабија. Важно је како ће на нове околности реаговати Русија и Америка, које, поред Саудијске Арабије, производе најзначајније количине светске сирове нафте.
„Русија пумпа историјски велику количину сирове нафте, Америка је давно пробила тај рекорд због производње из уљних шкриљаца, зато је важно да се види како ће реаговати тржиште САД-а, али и Русије. Међутим, важно је рећи да договорено смањење производње представља само један одсто укупне светске производње нафте, па се поставља питање да ли је то довољно да се смањи засићеност тржишта“, каже Јушков.
„Ради се о томе да цена нафте не зависи од тога колико се производи и колико се троши. Сада се уводе квоте, ограничење обима производње, не да би се направио дефицит на тржишту, већ да би се оно избалансирало, да би се створила равнотежа између обима производње и потрошње, а не да се дефицит направи вештачки. Зато је овде чак битан и тај један проценат, он је сасвим довољан.
Константно расте обим потрошње нафте у свету. Без обзира на то што у Европи праве моторе са супер ниском потрошњом, коришћење нафте драстично расте у Индији и Кини“, подсећа Јушков.
Он додаје да су најпаметнији схватили да је боље да се производи мање нафте која ће се продавати скупље, него обрнуто, али и да због неповољне цене већ две године готово да нема улагања у нова налазишта, те да је са садашњом зарадом могуће само одржавање постојеће инфраструктуре.
У Русији Министарство енергетике нема право да сугерише квоте обима производње нафтним компанијама, па ће председник Руске Федерације буквално морати да замоли компаније да поштују договор из Беча.
Компаније су најавиле да ће поштовати споразум. Фирмама из држава великих произвођача више одговара да цена остане на овом нивоу, не само због бољег пуњења буџета, већ и дугорочно. Без цене која може да обезбеди значајне инвестиције, имаће проблем са производњом у будућности, каже Радосављевић.
„Производња у будућности опет ће довести до великих диспропорција на тржишту, тако да у овом тренутку свима заправо одговара да цена расте. Треба издвојити потрошаче у Европи, с обзиром да су њене државе искористиле пад цена нафте да значајно подигну акцизе и захватања са те стране. Велико је питање шта ће бити са растом цена нафте, да ли ће поново пробити 2 евра по литру или ће те државе смањити акцизе. Ја не верујем да ће се то десити“, категоричан је Радосављевић.
Саговорници Спутњика подсећају да на свету постоји још доста места где не постоји електро мрежа, где се струја производи уз помоћ генератора на нафту. Прошле недеље „Лукоил“ је представио своју прогнозу развоја нафтне индустрије у свету до 2030. године, која каже да милијарду и двеста милиона људи на Земљи има приступ само угљу као извору енергије, а поједини још користе само дрво, па чак и животињски измет. Зато је реално очекивати да се обим производње нафте може додатно повећати, закључују саговорници емисије „Енергија Спутњика“.