Мирзијојев је са освојена 88,61 одсто гласова убедљиво победио на превременим изборима, одржаним овог викенда у републици.
Каримов, који је више од четврт века владао земљом, преминуо је почетком септембра од последица можданог удара, а експерти су као његове потенцијалне наследнике видели вицепремијера и министра финансија Рустама Азимова и шефа Службе националне безбедности Рустама Инојатова. Ипак, највише шансе давали су премијеру Шавкату Мирзијојеву, који је на крају и узео власт у своје руке.
Многи политиколози оцењују да је победа Мирзијојева заправо „победа руске и евроазијске дипломатије“, и да ће новоизабрани председник Узбекистана одговарати и Москви и Пекингу, мада има и оних који су по том питању нешто уздржанији.
„Сигуран сам да ће он спроводити политику сличну оној коју је спроводио први председник Ислам Каримов, а друго је питање да ли то може бити у нешто блажој форми. Што се тиче спољне политике, мислим да ће она ићи у више праваца, као што је то било у последњих неколико година владавине Каримова. То јест, трудиће се да направе неки баланс између Русије, Кине и Запада, посебно САД. Али неће бити неких озбиљних заокрета, као што је то било почетком двехиљадитих година, када су се више нагињали ка САД. Испоставило се да је то био погрешан избор, па су касније то кориговали. Осим тога, не очекујем да ће Узбекистан ући у неки војно-политички блок. Највероватније ће наставити линијом дистанцирања, а фокус ће стављати на билатералне односе“, каже за Спутњик шеф сектора за Централноазијске студије Дмитриј Александров.
Мирзијојев има репутацију политичара који се противи војно-политичким блоковима и подржава развој и јачање односа са земљама на постсовјетском пространству, пре свега са Русијом.
У том правцу се већ и праве неки кораци — крајем новембра су руски министар одбране Сергеј Шојгу и његов узбекистански колега Кабул Бердијев потписали договор о развоју војнотехничке сарадње и утврдили план о билатералној сарадњи два министарства у 2017. години.
„Терористичке претње у Централној Азији захтевају заједничке напоре од стране Русије и Узбекистана. Ситуација на вашој граници наводи нас на размишљање о томе колико је данас важна сарадња у оквиру ОДКБ-а и ШОС-а“, рекао је Шојгу.
Узбекистан је 2012. године, по одлуци тадашњег председника, суспендовао чланство у ОДКБ-у, а Каримов се надао да ће НАТО или САД почети да земљи поклањају оружје, што су они на крају и учинили — САД су поклониле Узбекистану више од 300 оклопних возила. Процењује се да вредност сваког возила 100.000 долара.
Међутим, Мирзијојев, осим тога што се залаже да земља сачува ванблоковски статус, искључује и могућност да се на њеној територији базирају стране војне трупе, као и учешће узбекистанских снага у иностраним војним операцијама.
„Не бих рекао да у Узбекистану постоји нека врста приоритета за односе са Русијом, али наравно да ће Узбекистан Шавката Мирзијојева тежити ка остваривању добих односа са Русијом. У Узбекистану, несумњиво, схватају од коликог су значаја стратешки односи са Русијом. Тим пре, ми од средине двехиљадитих година имамо договор о савезничким односима. Они схватају да ће у случају раста претњи од стране Авганистана Русија поставити своја леђа. И мислим да нико из владајуће класе, укључујући и Мирзијојева, у то не сумња“, додаје руски експерт.
Одмах после смрти Каримова, Мирзијојев се посветио „ресетовању“ односа са земљама у региону и решавањем нагомиланих проблема са суседима, пре свега са Таџикистаном и Киргизијом.
Александров за Спутњик каже да не очекује „никакве револуционе промене у унутрашњој политици“, али је уверен да ће новоизабрани председник наставити да се бори са растућом исламизацијом Узбекистана, као што је то чинио и његов претходник.
Владимир Путин је честитао Мирзијајеву „убедљиву победу“. Руски председник је навео да Мирзијојева „у Русији знају као принципијалног присталицу пријатељских руско-узбекистанских односа“, и изразио је уверење да ће „заједно јачати билатерално стратешко партнерство“.
