Податак о страним улагањима у Србију би по логици ствари требало да обрадује с обзиром на деценије посртања српске привреде којој никад доста нових инвестиција и радних места.
Скори долазак треће руске банке на српско тржиште је, међутим, забринуо поједине „економске патриоте“. Дочекан је оценом о руском економско-пропагандном десанту на Србију. Такорећи — Руси долазе.
Изгледа да им нико није рекао да су САД већ дошле са својих 3,8 милијарди долара инвестиција у Србији у којој послује око 25 њихових фирми. А долазиће их још. И једних и других и трећих.
„Ако неко каже да је та трећа руска банка на српском тржишту вишак или неки пропагандни десант, ја бих њима одговорио: трећа је срећа, како то ми православци кажемо. Ја се надам не само за руску банку и за ’Марфин банку‘ која ће добити озбиљног газду, власника, него и за даљи развој наших трговинскоекононских односа.То ће бити срећа и за становништво Србије које ће имати могућност да добија квалитетне банкарске услуге још једне руске банке“, каже за Спутњик трговински представник Руске Федерације у Србији Андреј Хрипунов.
Реч је, притом, о тек трећој руској банци на српском тржишту, на коме, према најновијем подацима Народне банке Србије, доминантно учешће од 64,3 одсто у укупној билансној суми и даље имају банке пореклом из Италије, Аустрије, Грчке и Француске.
Говорећи о присуству руских фирми у Србији, Хрипунов подсећа да оне никада нису напуштале српско тржиште, још од времена Југославије и СССР-а када су фирме активно радиле чак и током санкција деведесетих година.
Средином деведесетих појавиле су се и нове фирме које, како каже, и сада успешно раде, попут „Прогрес гастрејдинга“, „Југоросгаса“.
„Од почетка двехиљадитих година дошли су ’Лукоил‘, ’Гаспромњефт‘, много руских малих и средњих предузећа. Ја бих рекао да се сада више од 30 руских фирми налази у Србији и осим енергетике, НИС-а, ’Лукоила‘, активно раде и ’Силавије машини‘ на Ђердапу и мала и средња предузећа у свим гранама. Сада раде и две руске банке ’Сбербанка‘ и ВТБ које су показале да су дошле на дуже време и озбиљно планирају да раде на српском тржишту“, навео је Хрипунов.
Према процени Трговинског представништва Руске Федерације у Србији, руске инвестиције у Србији сада износе око три милијарде долара, додао је он.
На питање о условима пословања на српском тржишту и да ли су руске фирме користиле могућност добијања 10.000 евра за отварање новог радног места, Хрипунов констатује да тих 10.000 нису поклон некоме, већ законска регулатива.
„Ми немамо никаквих примедби на некакву дискриминацију руских фирми. Сви они знају за ту законску могућност и да је било неке дискриминације, прекршаја, они би то ставили до знања. У сваком случају, ми немамо такву информацију“, нагласио је Хрипунов.
На питање о перспективама даље сарадње он подсећа да тренутно „Петровакс“ води преговоре о стратешком партнерству са „Галеником“, али и напомиње да има и других жеља за долазак руских предузећа.
„Знам де нека предузећа воде разговоре, планирају да дођу на српско тржиште. Ја мислим да треба да сачекамо неко време, они ће се појавити“, кратко је одговорио трговински представник Руске Федерације.
Напоменуо је уз то да су започеле консултације у вези са припремањем споразума о слободној трговини између Руске Федерације и чланица Евроазијског економског савеза и Србије. Прва рунда консултација је прошла, сада очекујемо другу рунду, прецизирао је Хрипунов.
Према подацима Привредне коморе Србије, Руска Федерација је пети извозни партнер Србије, а трећи увозни.
Резултате билатералне трговинске сарадње српских и руских компанија ове године обележио је динамичан раст српског извоза, уз значајно смањење дефицита. Српски извоз за десет месеци био је вредан 650,9 милиона долара, што је раст од 9,1 одсто у односу на исти период лане. Покривеност увоза била је 41,5 одсто.
Према евиденцији Развојне агенције Србије, највише је у Србију уложио „Гаспромњефт“. У Нафтну индустрију Србије је инвестирао 947 милиона евра и отворио 3.992 радна места.
Зато слушајући „економске патриоте“ човек не може да се отме утиску као да нисмо одмакли од педестих година прошлог века када је високи функционер комунистичке Југославије Светозар Вукмановић Темпо, не пристајући на капиталистички кредит, Американцима усред Вашингтона поручио како ћемо јести траву. Или када је с почетка деведестих, поводом увођења санкција СР Југославији, тадашњи председник председништва Бранко Костић практично цитирао Темпа: Јешћемо корење, али суверенитет не дамо.
Суверенитет у време глобализма? Зар треба подсећати да су чувене француске винарије прешле у кинеске руке, као и велики број фирми које су представљале понос америчке индустрије, од Хамера, до ИБМ-а.
