После нове руске спољнополитичке стратегије, два дана после доношења доктрине информативне безбедности, Русија је донела и стратегију економске безбедности земље.
На седници Савета безбедности који је усвојио стратегију председник Владимир Путин је поручио да ће Влада и Централна банка и даље посвећивати посебну пажњу финансијској и банкарској стабилности, а као један од задатака навео је напор да руске компаније не одлазе под страно управљање.
Он је истакао и потребу да се усавршавају методе заштите од сајбер напада на финансијски систем, као и јачања мера чији је циљ спречавање нелегалног изношења новца ван земље.
Економиста Миладин Ковачевић стратегију види као природан след догађаја, с обзиром на глобалну економску и политичку ситуацију. Стратегија пре свега подразумева смањивање или оптимализацију ризика на глобалном, па и на унутрашњем плану до мере до које је то могуће, а очигледно је да је глобални раст поприлично крхак, каже Ковачевић за Спутњик.
„ММФ га оцењује на 3,1 одсто ове године, следеће на сличном нивоу, али треба рећи да део њега потиче од тзв. новорастућих економија, пре свега Кине, Индије, али и Русије и Бразила, док су економије развијених земаља и даље на нивоу мршавог раста, на нивоу од 1,6 у Европској унији. САД су нешто јаче, око два одсто, али све заједно развијене економије и даље више стагнирају, него што се опорављају, јер је раст праћен разним ризицима због старења становништва, великих социјалних оптерећења. На глобалном плану поново се јављају и протекционизам и трговинске баријере. Тешко је одржати курс либералне трговине, одржати под контролом ризичне факторе, а најризичнији су политички“, каже Ковачевић.
Он подсећа да је то посебно уочљиво због мигрантске кризе и ратних дешавања на Блиском и Средњем истоку. Подсећа да је тај регион изузетно важан за економију света, посебно због снабдевања енергентима, а енергетска стабилност је врло важна за економску.
„Енергетска стабилност је повезана са економском, а поменута жаришта са европским. Све је повезано. Европска жаришта су повезана са онима на Истоку, па ’десни талас‘ у Европи може бити врло неповољан за опстанак европских интеграција и саме Уније“, упозорава економиста.
Он каже да је Русија, без обзира на тренутне околности, недељива од глобалне економије и да је добро што разматра мере заштите економске безбедности до 2030. године, дугорочно, што није карактеристично за ту земљу.
„Русија вероватно разматра економску безбедност с аспекта амортизације ризика који могу доћи извана, али не мислим да њоме гради било какав поларитет, напротив, реч је о тежњи да се ради на томе да се поправи глобална економска безбедност. Да се амортизују ризици који долазе из сфере политике, трговине, сегрегација, зона захваћених конфликтима, тероризмом. Русија тражи за себе најповољније стратешке правце на којима ће изградити механизме амортизације ризика“, закључује Ковачевић.
Професор Руског економског универзитета „Плеханов“ и члан Руске академије природних наука Константин Андријанов за Спутњик наводи три приоритета која би, према његовом мишљењу, требало имати на уму када је реч о развоју економије. То су пре свега јачање финансијске безбедности и привредни раст, али што се тиче привреде, ситуација је веома компликована, каже Андријанов.
„Забрињава истрошеност производних капацитета, посебно у прерађивачкој индустрији. Када је реч о индустрији алата, Русија увози до 90 одсто производа, на шта је указао и премијер Медведев. Наравно да су потребне мере за подстицај домаћих произвођача, јер је оваква ситуација директна претња економској безбедности земље. Још један проблем који је неопходно решавати јесте висока зависност руске валуте и целокупног финансијског система од ситуације на светском тржишту сировина“, каже Андријанов.
Он истиче да је ништа мање важан развој социјалне сфере, односно улагање у „људски капитал“, повећање стандарда грађана, улагања у образовни и здравствени систем. Иначе, економска питања обухваћена су и новом спољнополитичком доктрином Русије, где се међу задацима истиче и стварање повољних услова за стабилан раст и подизање конкурентности руске привреде, њена технолошка обнова, као и подизање стандарда становништва.
Истиче се и да је недопустива дискриминација руских роба, услуга и инвестиција, а такође указује да је заштита интереса руских компанија на светској сцени важан део доктрине спољне политике.