Како је рекао, све то је показатељ да неко у Вашингтону заиста покушава да компромитује не само акције државног секретара Керија, већ и његов ауторитет. Када је реч о самом договарању за датум преговора, Лавров је оценио да цео процес помало подсећа на некакав детективски роман.
„Наиме, још 2. децембра у Риму ме је Џон Кери замолио да подржим документ који су издали Американци. Ми смо још тада одговорили да је он у складу са нашим интересима и предложили Американцима састанак у било ком тренутку. Они су потом предложили 7. децембар као дан за преговоре, што смо ми јавно потврдили као добру идеју која би решила проблем Алепа. Међутим, изненада јуче добијамо поруку од Американаца да ипак не могу да се састану са нама јер су се предомислили. Они затим повлаче свој документ и предлажу нов, а након читања схватамо да се све враћа на почетак, а то што се догађало у међувремену личи на покушај да се купи време, како би борци у Алепу успели да се прегрупишу и да би допремили појачање“, објаснио је руски шеф дипломатије.
Лавров се такође осврнуо и на говор представнице САД у Савету безбедности УН у којем је рекла да не постоје никакви споразуми о Алепу између Вашингтона и Москве, као и да је са Русијом немогуће преговарати рекавши да се стиче утисак да су представници САД у УН једноставно дезавуисали државног секретара.
„Тешко је схватити ко тамо доноси одлуке, али судећи по свему, има много људи који желе да поткопају ауторитет и деловање Џона Керија“, закључио је Лавров.
Члан стручног савеза Института друштвено економских и политичких студија у Москви Алексеј Зудин сматра да су све то покушаји одлазеће администрације да се што више покваре односи САД и Русије како би након инаугурације Трампа новој администрацији било што теже да изграде мостове са Русијом.
Упитан има ли смисла наставити преговоре са Керијем, односно са одлазећом политичком гарнитуром, Зудин је рекао да би то са руске стране био показатељ добре воље, што је увек добро и посебно важно у садашњој ситуацији, имајући у виду сталне медијске нападе на Русију.
Као друго, додаје он, мислим да ипак и руска и сиријска страна, без обзира на све, а полазећи од хуманитарних, али и политичких обзира и разлога, покушавају да сведу на минимум ту штету коју је рат нанео становницима Алепа.
Напад на руску војну болницу — планирана акција
Напад на руску војну болницу у Алепу представљао је планирану акцију, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Он је рекао да руски војници у Дамаску тренутно помажу да се предузму додатне мере безбедности након напада на руску мобилну болницу. Такође је истакао да је Москва забринута што западне земље подстичу сиријску опозицију на радикалне акције.
„Убеђени смо да је у питању испланирана акција коју су осмислили они који покушавају да одрже своје положаје у Алепу, уз подршку њихових покровитеља из иностранства. Тужно је што западне земље, које се хвале забринутошћу о људским правима и хуманитарном ситуацијом у Сирији у ствари настављају да подржавају екстремисте. Ако су они заиста спремни да се посвете хуманитарној ситуацији, онда морају да престану да говоре глупости и да заиста почну да шаљу помоћ, као што то чини Русија. Након што је већи део источног Алепа ослобођен, препрека за достављање помоћи више нема“, оценио је руски дипломата.
Лавров се осврнуо и на чињеницу да су борци одустали да напусте Алеп рекавши да то за сада ништа не говори, јер они ни немају од чега да одустану, будући да још увек нису дефинисане одредбе руско-америчког споразума које би имале облик директне акције. У сваком случају, он је упозорио да уколико неко од бораца не буде хтео да добровољно напусти Алеп — биће ликвидиран, јер другог излаза, како је рекао, нема.
Претходно је портпарол Министарства одбране Русије Игор Конашенков прецизирао да је током напада на руску мобилну војну болницу у Алепу страдала једна руска војна болничарка, док су два медицинска радника рањена, као и цивили који су се у том тренутку ту налазили. Он је за напад директно оптужио борце „опозиције“, јер се, како је рекао, припадници Нусра фронта нису налазили у близини подручја где је размештен медицински центар.
„Наши медицински радници су у Алепу пружали помоћ деци. Њихова крв лежи и на рукама наручилаца овог убиства, као и на онима који су их створили, бринули се о њима, наоружали ове звери у људском облику, и назвали их, ради оправдања пред својом савешћу и својим бирачима — опозицијом. Да, на вама, господо — покровитељи терориста из Сједињених Држава, Велике Британије, Француске и осталих земаља и организација које их подржавају“, поручио је Конашенков.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да прецизност којом је бомбардована мобилна руска војна болница у сиријском граду Алепу показује да су нападачи имали тачне координате и поручио да Кремљ жали што међународна заједница „више него скромно“ реагује на тај напад.
Он је, такође, негирао оптужбе западних медија да Москва избегава разговоре са Вашингтоном о решавању ситуације у Сирији до инаугурације новоизабраног председника САД Доналда Трампа.
И стручњак за Блиски исток Јуриј Зињин, са Московског државног универзитета за међународне односе, такође тврди да је напад на болницу планирана акција, зато што је немогуће „случајно“ извести тако прецизан напад, посебно имајући у виду да се Алеп налази у великом хаосу.
„Треба да постоји неко ко би дао координате за извођење напада. Напад на болницу у Алепу показао је право лице такозване опозиције, ма како се она звала. То су терористи, они не заслужују опроштај уколико пуцају на болнице, које не помажу војницима, него цивилима и деци“, навео је Зињин.
Истовремено, Министарство одбране Русије затражило је од међународне заједнице и међународних организација да осуде напад на мобилну болницу у Алепу. Стејт департмент је претходно демантовао оптужбе да сиријским побуњеницима доставља координате положаја сиријских трупа и руских медицинских радника.
Русија и Кина блокирале резолуцију о Алепу
У међувремену се у Савету безбедности Уједињених нација наставила драма. Наиме, Москва и Пекинг блокирали су резолуцију о хуманитарној ситуацији у сиријском граду Алепу. Документ је подржало 11 земаља-чланица Савета, док су Русија и Кина, као и Венецуела, гласале против, а Ангола се уздржала од гласања.
Аутори резолуције су Египат, Шпанија и Нови Зеланд, а у документу се позива на прекид ватре у Алепу у трајању од десет дана. У предложено примирје је требало да буду укључени и напади на позиције терористичке организације Нусра фронт.
Иначе, ту резолуцију Министарство иностраних послова Русије оценило је као позив земаља Запада да се прекине операција у источном Алепу, те да све то подсећа на очајнички покушај спасавања терориста којима они иначе руководе. Ово је уједно и шести пут да је Русија уложила вето на резолуцију Савета безбедности о Сирији почев од 2011. године, а пети пут да је такав потез блокирала и Кина.
