У интервјуу за Спутњик после сусрета са премијером Вучићем, председник Републике Српске Милорад Додик је говорио и о плановима о обележавању Дана Српске, Уставном суду БиХ, али и о предлогу председавајућег Председништва БиХ Младена Иванића о тројном састанку представника БиХ, Србије и Хрватске.
Додик се прво осврнуо на састанак са премијером Вучићем. На молбу да прокоментарише медијске спекулације да он — али и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, који ускоро стиже у Србију — долазе да изврше притисак на Вучића да подржи Николићеву кандидатуру за следеће изборе, Додик је рекао да не би коментарисао разне шпекулације које се креирају.
„Ми ценимо да је наш однос са властима Србије добар, и са председником Владе Вучићем и са председником Николићем, али Србија ће одлучити ко ће бити кандидат“, рекао је Додик за Спутњик.
Он каже да са Вучићем није разговарао о тој теми нити има намеру да се бави тим питањем, али да ће увек рећи мишљење о људима с којима сарађујем.
„Имам позитивно мишљење и о Вучићу и о Николићу“, рекао је председник Српске и додао да нема фаворите.
„Мени је важно да се Србија креће ка добром циљу, а то је стабилна и развијена Србија“, нагласио је Додик.
Исламска држава спроводи Алијину декларацију
На питање где је Република Српска сада и да ли се озбиљно спрема да обележи свој дан 9. јануара, имајући у виду проблеме који су уследили после референдума, Додик је рекао:
„Република Српска је тамо где је и била, у суштини додатно свесна себе, додатно свесна шпекуланата, лоших намера које су годинама концентрисане у Сарајеву према РС и у делу међународног фактора, који је тамо нудећи неке далеке циљеве и повластице покушавао да нам узме оно што је нама важно. Тако и ово питање. Немогуће је очекивати да Срби прихвате да им Бакир Изетбеговић укине њихов датум стварања, без обзира што он то пакује у различите приче. А и та прича је потпуно искривљена јер два Бошњака који су били потпредседници Бакирове партије, а сада су чланови Уставног суда, и три странца доносе одлуку у име девет судија и креирају шта ми треба да урадимо и онда део те булументе и светских хохштаплера гура причу о томе да се то мора поштовати, без обзира што знамо шта се претходно дешавало. Ми кажемо, у реду, нека постоји Уставни суд, али како је могуће да постоји 20 година, а да нема закона о Уставном суду. Сви знамо да је Устав кључни и највиши акт, али да би се увела институција у живот мора да постоји закон о тој институцији“, рекао је Додик.
Он додаје да Српска покушава да предложи закон о Уставном суду, али да је проблем што се креирају одлуке суда путем Правилника о којем одлучују саме судије. Они, каже, све више усложњавају односе у БиХ.
„Странци су закували у бившој Југославији, растурили све, закувавају у БиХ, они ће је и растурити. Они ће бити ти којима је свеједно што се тамо враћају стотине талибана, стотине муџахедина, што постоји скривена локална структура која то ради. Ми потпуно располажемо спознајама и доказима да логистику за живот тих терористичких група даје политички естаблишмент муслимана на челу са Бакиром Изетбеговићем“, упозорио је Додик.
Зато је, каже, Бакира Изетбеговића толико увредило кад је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић отворила то питање. Подсетио је да је и током ратова деведесетих година прошлог века преко хрватске територије стигло 4.000 муџахедина у БиХ, а да се опет користе исти правци, те је логично очекивати да Хрвати знају о чему се ради.
„А Бакир Изетбеговић се узнемирио око свега тога. Сви знају да је главни и одговорни уредник Исламске државе, која сада егзистира на Блиском истоку, његов отац, јер је он написао Исламску декларацију. Када прочитате Исламску декларацију Алије Изетбеговић видећете да оно што је примењивала у пракси Исламска држава у Сирији и Ираку то је то — шеријат — и нема опроста ником ко није са њихове стране. А Бакир Изетбеговић када је дошао на чело Председништва и као члан Председништва рекао је: ’Ја настављам путем свог оца‘. То су приче које ми не можемо ни секунду да избацимо из посматрања“, рекао је Додик.
Упитан како види предлог Иванића о тројном састанку председника Србије, Хрватске и БиХ И може ли то решити проблем, Додик је навео:
„Проблем могу решити председница Хрватске и власти Србије, а Председништво БиХ ионако ничему не служи. Они немају никаквих ингеренција, то је на нивоу дебатног клуба који странци покушавају да одрже у животу. Стварни живот је у ентитетима, што се тиче безбедности. Покушај да се на нивоу БиХ направи интеграција безбедносног сектора завршила је на некој причи о Министарству безбедности за које су странци веровали да ће преузети неке функције. А у суштини Министарство безбедности је пуко место координације“, уверен је Додик.
Осврћући се на све веће антисрпско расположење у Хрватској, на „српске чоколадице“ које је председница Хрватске делила деци дубровачког вртића, као и све чешће помињање Русије у негативном контексту, Додик каже да се „један грађен менталитет инфериорности, који је увек тежио да се извуче из те позиције и да постане важан фактор, манифестује на различите начине“.
„Без жеље да било кога увредим, неприхватљиво је да се на тај начин односе. Шта је Србија требало да уради? Да сад избаци све ланце, супермаркете и остале хрватске фирме из Србије?! Какав је то однос?! Ја не могу да верујем. Али Срби су такви и ја волим што припадам том народу. Они су толерантни, они то не би ни приметили да Хрвати нису приметили да су то српске чоколаде“, истакао је он.
Он је подсетио и да у Републици Српској има „Конзум“, као и остали ланци продавница.
„Шта би то сад требало да значи, да кажемо — гони то све хрватско одавде? Невероватно. Ако не може једна чоколадица да буде, како овде могу системи да се успоставе? То је неприхватљиво и невероватно“, нагласио је он.
Санкт Петербург шанса за Српску
Говорећи о боравку у Санкт Петербургу и његовим плановима да тамо отвори трговинско представништво, Додик каже да је са губернатором договорено да се што пре крене потрага за адекватним смештајем.
„Наша сарадња се појачава и у том погледу Санкт Петербург на неки начин реагује на то што је Република Српска мало бржа од других. Наравно да смо заинтересовани за сарадњу са читавом Русијом, али Санкт Петербург је једна добра дестинација у којој желимо да презентујемо наше могућности, а и да са њиховим компанијама радимо на многим другим пројектима“, каже он.
На питање шта су то највеће могућности РС које би препознали у Петербургу, Додик да је рекао да је ствар у међусобном односу у којем народ РС воли Русију и то не крије.
„Сви наши послови се базирају на обостраним интересима и нико ту ништа није радио из неког алтруизма, и нема алтруизма у великим питањима. Друго је хуманитарни аспект“, истиче он и додаје да су могућности бројне, наглашавајући оне које се тичу сарадње у енергетском сектору.
„Позната је ствар да су две електране рађене на основу опреме из Совјетског Савеза и да сад те електране улазе у фазу реконструкције. Логично је да та опрема неће бити избачена већ да ће бити реконструисана са новим димензијама. У Санкт Петербургу постоји фирма која се бави производњом турбина. Један од разговара које сам имао је управо са тим фирмама“, појашњава Додик.
Председник РС каже да је Санкт Петербург заинтересован и за пласмане одређене опреме из области здравства, а да је Бањалука пак заинтересована за пласмане пољопривредних производа, воћа, поврћа.
„Ако је сарадња на бази обостране воље и жеље да се то уради, онда није важно ко је велики, а ко је мали и нема малог и великог посла. Увек сви послови добро дођу“, закључује он.
