Семинар „Делатност Руске Федерације на територији Републике Србије у оквиру пружања подршке у социјално-економском развоју“ први је такве врсте одржан у Србији у намери да се дâ свеукупан приказ развојне помоћи коју је Руска Федерација пружила нашој земљи.
До 2010. Русија је била прималац међународне помоћи, а од те године постала је давалац. Према речима Леонида Макурова из руске федералне агенције „Росотрудничество“, преко које Русија пружа међународну развојну помоћ, руска држава решила је да постане донатор како би пратила светске токове и укључила се у промовисање одрживог развоја неразвијених земаља и подручја, борбу против климатских промена и решавање проблема сиромаштва широм света.
„’Росотрудничество‘ бави се припремом и организацијом разних програма на билатералном нивоу и у сарадњи са међународним организацијама. Процес организације још није разрађен до највишег нивоа, али радимо на унапређењу планирања, праћења и евалуације програма“, рекао је Макуров.
Шеф трговинског представништва Руске Федерације у Србији Андреј Хрипунов рекао је да се Србија налази међу првих десет корисника руске развојне помоћи. Она се ту налази већ годинама, тако да се наша земља, према Хрипуновљевим речима, може сматрати за традиционалног корисника ове помоћи. Она је до сада износила 27 милиона долара.
Србија од Русије прима развојну помоћ највише у областима трговине, образовања, ванредних ситуација и пољопривреде. У периоду 2014—2016, у Српско-руски хуманитарни центар у Нишу уложено је 14,47 милиона долара, а за реализацију програма чишћења Србије од неексплодираних бомби Русија је у периоду 2008—2015. издвојила 58,61 милиона долара. За 2016. сума издвојена у те сврхе износи 7,46 милиона долара.
„Споразум о слободној трговини игра позитивну улогу“, нагласио је Хрипунов, „Он даје могућност не само за слободну трговину, већ је подстицај за инвестиције. Многе компаније из Европе долазе у Србију и отварају овде фабрике због Споразума о слободној трговини. У оквиру сарадње са међународним организацијама, Руска Федерација издваја 25 милиона долара за сарадњу са УН. Велику улогу има и приватни сектор. Овде ради велики број руских компанија. Инвестиције у Србију достигле су три милијарде долара. Већ се разговара о ’Галеници‘, а надам се да ћемо ускоро имати и трећу руску банку.“
Компаније попут ’НИС — Гаспромњефт‘ или Руских државних железница улажу знатна средства у развој спорта, образовања, културе и локалних заједница у Србији. Директор дирекције за спољне везе и односе са државним органима у иностранству Јевгениј Метељев каже да социјална одговорност постоји у свим структурама и у свим земљама.
„Могу да истакнем да политика НИС-а нема привремени карактер. Ми имамо свеобухватан приступ развоју српског друштва. Имамо програме развоја српског спорта, образовања и пружамо подршку развоју 11 српских општина. Има јако много акција у које смо до сада инвестирали око 57 милиона евра“, каже Метељев.
Последња акција „НИС — Гаспромњефта“ је финансирање украшавања централне куполе Храма Светог Саве у износу од четири милиона евра.
Русија је од ове године Србији почела да пружа помоћ и преко Програма Уједињених нација за развој (УНДП). Са овом специјализованом организацијом УН, која се бави пружањем развојне помоћи широм света, Русија је потписала уговор о сарадњи прошле године, каже представница УНДП- у Србији Стиљана Недера.
У Србији, Русија и УНДП сарађују на пројекту пољопривреде и развоја сеоских подручја Србије. Вредност пројекта је милион и по долара и трајаће до 2019. Циљ овог пројеката је унапређење српског агро-индустријског сектора, унапређење приступа страним тржиштима, као и стварање повољног окружења за развој агрономског бизниса.
