Симоњанова је тако коментарисала саопштење „Вашингтон поста“ да лист не гарантује за тачност свог текста о „Спутњику“ и РТ, као и позив бившег помоћника америчког државног секретара Дејвида Крамера да новинаре подели на „праве“ и „лажне“.
„Најсмешније је што су новинари ’прве класе‘ из ’Вашингтон поста‘, које узимају за пример, пре две недеље објавиле лажи о РТ и другим сајтовима. И након што смо им ми и стотине људи на друштвеним мрежама на то указали, били су присиљени да признају сопствену лаж“, нагласила је она.
Крамер је рекао да новинари РТ и „Спутњика“ морају да се одвоје од, према његовим речима, „правих“ новинара. „На пример, дописници РТ у Сједињеним Америчким Државама покушавају да буду део дијалога који се обично дешава између новинара и портпарола америчких државних органа. Они покушавају да посеју семе сумње у главама људи, кажу да влада не говори истину и постоји и нека друга истина. Ми морамо повући линију између правих новинара, као што су они из ’Гласа Америке‘, Радија ’Слобода‘, ’Њујорк тајмса‘ и ’Вашингтон поста‘, и људи који раде на РТ и ’Спутњику‘“, рекао је он.
Амерички лист „Вашингтон пост“ је 24. новембра објавио чланак о групама независних истраживача који су тврдили да су испитали случајеве „руске пропаганде“ за време председничких избора у САД. Лист је тврдио да је једна од ових група, „Проп ор нот“, објавила је извештај о више од 200 сајтова који су наводно објављивали материјал који садржи „руску пропаганду“. Та група је тврдила да су неке од вести које су првобитно објавиле агенција „Спутњик“ и телевизија РТ лажне, и да би, према речима истраживача, садржај материјала ових медија понекад могао да садржи неистините информације.
Маргарита Симоњан је након ових извештаја демантовала дате информације у интервјуу за телевизију Си-Ен-Ен. „РТ никада није био укључен у овакве активности и вероватно је то разлог због ког ’Вашингтон пост‘ није могао да обезбеди ниједан доказ“, рекла је Симоњан. Она је нагласила да лист није контактирао телевизију РТ како би добио коментар за дати чланак.
Након тога се испред чланка у „Вашингтон посту“ појавио коментар уредника. „’Вашингтон пост‘ није наводило никакве сајтове и не гарантује за исправност закључака групе ’Проп ор нот‘ у вези са неким конкретним медијима. Чланак такође није предвиђао такве изјаве“, наводи се у „Вашингтон посту“.
У последње време, напади на руске новинаре приметни су у САД, како у медијима тако и од стране званичника. На пример, раније се портпарол америчког Стејт департмента Џон Кирби на конференцији за медије некоректно понео према новинарки телевизије РТ. Као одговор на њен захтев за разјашњење тога које организације пружају Вашингтону информације о томе да су ваздухопловне снаге Русије наводно напале пет болница у сиријском Алепу, Кирби јој је прво саветовао да пита Министарство одбране Русије, а затим одбио да пружи неопходне информације и рекао да намерава да стави запослене у РТ у ранг са онима који представљају независне медије. Русија је рекла да је овај инцидент без преседана и неприхватљив.
Руски медији подвргнути су притиску и у Европи. Европски парламент недавно је усвојио резолуцију под називом „Стратешка комуникација ЕУ као супротстављање пропаганди трећих страна“. У документу се истиче да Русија наводно пружа финансијску подршку опозиционим политичким партијама и организацијама у државама-чланицама ЕУ, користећи фактор билатералних међудржавних односа за одвајање чланова заједнице.
Главне информационе претње Европској унији и њеним партнерима у Источној Европи у резолуцији су агенција „Спутњик“, телевизија РТ, фонд „Руски свет“ и агенција „Россотрудничество“ руског Министарства спољних послова Русије. Од 691 посланика који су учествовали у гласању, 304 је гласало за подршку документу, против је било 179, а уздржаних 208. На тај начин за усвајање овог документа гласало је мање од половине бирача.
Председник Русије Владимир Путин је коментаришући усвајање резолуције честитао новинарима РТ и „Спутњика“ на продуктивном раду. Он је истакао да овај документ указује на очигледну деградацију идеје о демократији у западном друштву. Путину је рекао да рачуна на победу здравог разума и да се нада да неће бити стварних ограничења за руске медије.
