Прича о „дозвољеном“ допингу, односно да неки спортисти „из здравствених разлога“ узимају лекове које је забранила Међународна антидопинг агенција (ВАДА), што је било оправдање за поједине спортисте да без обзира што су на тестовима били позитивни наступе на Олимпијским играма у Рију, отвара широк простор за манипулације у врхунском спорту, сматрају истакнути српски спортисти.
Подсећамо, Међународна атлетска федерација забранила је због „допинг-афере“ свим руским спортистима, од којих су већина били „чисти“, да се такмиче на Играма у Рију да би у данима који су уследили избијали скандали о спортистима „позитивним“ на допинг којима је дозвољено да се такмиче на највећој спортској манифестацији. Најчешће објашњење за „гледање кроз прсте“, гласило је — „дозвољени“ допинг.
Бивши кошаркашки репрезентативац Југославије и функционер Кошаркашког савеза Србије Жарко Варајић каже за Спутњик да не признаје дозвољени и недозвољени допинг.
Он не прихвата оправдање да је неки спортиста користио нека средства која подстичу већу снагу, брзину и експлозивност у медицинске сврхе као део лечења, јер они имају медицинске тимове који знају да је то недозвољено, кад има и других, алтернативних лекова који нису на допинг листи.
„Ја сам од оних људи који уопште не прихватају ’дозвољени‘ допинг, а тек можете замислити какав имам став као бивши спортиста према свим оним средствима која се налазе на листи Међународног олимпијског комитета као недозвољена за врхунске спортисте. Једном речју, априори сам против свих средстава која подстичу и дају додатну снагу, концентрацију и веће могућности него што су објективно код спортисте. Ја сам за једно часно спортско надметање и да се у таквом окружењу и у таквој констелацији снага добијају прави шампиони, а не шампионе из епрувета“, каже Варајић.
Прослављени српски ватерполиста Александар Шапић каже да је прича о допингу увек релативна, зато што свако мало на допинг листу упадају нека средства која су једне године дозвољена, а друге нису.
Према његовим речима, ако се крене од претпоставке да је то што је на званичној допинг листи нешто што је незаконито и што не би требало да користе спортисти, онда би требало да постоји и посебна комисија, оформљена од истих тих који праве допинг листу, која ће да одобрава или да забрани спортистима који су болесни да користе те супстанце.
„Уколико постоји једна група људи која ставља на листу недозвољена средства, а онда различите групе људи које ће констатовати да ли се то користи из здравствених или разлога допинга, онда долазимо у један простор који може да се злоупотреби. Ако постоји јединствена комисија, а постоји, која сваке године избацује листу допинг средстава, онда би било логично да онај ко их користи из здравствених разлога добије одобрење од те исте комисије. Али ако неко користи та средства из здравствених разлога онда је логично да се не такмичи те године“, каже Шапић.
Да „дозвољени“ допинг отвара широк простор за манипулације, према Варајићевим речима, били смо сведоци у време овогодишњих Олимпијских игара у Рију када су се појавиле информације да су се неки спортисти из неких земаља отворено допинговали, а да против њих није била спроведена ниједна драстична мера, а притом је читава атлетска репрезентација Русије елиминисана зато што су неки спортисти били „ухваћени“ у допинг афери.
На тај начин је бројним руским спортистима, који се часно и поштено баве спортом, нанесена велика неправда. Не могу се на бази инсинуација, зато што је неко из неке екипе узимао одређена недозвољена средства, кажњавати сви други, јер зато и постоји допинг контрола да би се видело ко узима, а ко не узима недозвољена средства.
„Ја сам апсолутно ригорозан према допингу, не остављам му ниједан промил простора. Значи, ја сам за нулту толеранцију кад је у питању допинг у врхунском спорту, поготово што смо сведоци, не од јуче, него последњих деценија, да то узима великог маха. Држим да је спорт најчаснија ствар на свету, али ако ће се допинг контрола тако примењивати, онда ће спорт изгубити тај епитет“, закључује Варајић.
