Борислав Коркоделовић, добар познавалац прилика у тој држави за Спутњик каже да је до смене председнице дошло једним релативно бизарним поводом.
„Председница Парк већ више деценија има веома блиску пријатељицу, госпођу Чои, која је користећи пријатељске везе са председницом, утицала на велике пословне кругове да јој помогну у формирању две невладине организације које су подржавале спорт и културу и у које се слило више од 65 милиона долара. Прича је кренула пре неколико месеци у једним релативно левичарским и веома националистичким новинама које су објавиле серију чланака о тој афери. Председница је због тога морала да отпусти неке од својих најближих сарадника из такозване ’Плаве куће‘, а на крају је тужилаштво из Сеула утврдило да је и она сама осумњичена да је дозвољавала такве радње госпође Чои. Та жена је сада са још неколико бивши сарадника председнице Парк у затвору, а Парламент, али и независна комисија трагају за доказима шта се све крије иза тог случаја“, објашњава Коркоделовић.
Он напомиње да је та афера изазвала велико незадовољство народа и да је у протеклих шест субота готово два милиона људи изашло на улице Сеула и других градова у Јужној Кореји.
„Та земља има 50 милиона становника, а када два-три милиона људи, као прошле суботе, изађе на улице у демонстрацијама на којима се одлучно захтева оставка председнице Парк, онда могу да се схвате димензије тог незадовољства. За мене је то једна од најзнаковитијих чињеница везано за тај догађај, тај револт народа. Колоне незадовољних људи у Сеулу су дугачке 3 километра, то је непрекидна маса људи који у рукама држе кандила и бакље, ту су младе жене са децом, универзитетски професори, као и студенти и средњошколци који су због својих резултата на ПИСА тестовима понос Јужне Кореје, обични људи… Не би ме зачудило да на некој од следећих додела Нобелове награде за мир управо ти демонстранти буду номиновани за награду“, каже Коркоделовић.
Како каже, Јужна Кореја је 11. економска сила света, чланица Г20 и савезник Америке, али и земља која сада улази у један врло неизвестан период.
„О смени председнице треба да одлучи Уставни суд који за одлуку има 180 дана. У том суду међутим седи неколико њених оданих присталица на које она рачуна, па може да се догоди да одлука о импичменту буде поништена. Уколико, међутим, Уставни суд усвоји одлуку Парламента онда ће избори за новог шефа државе бити одржани у року од 60 дана. Привреда би требало да настави да функционише, али ако се хаос и неизвесност наставе, онда ће то имати одраза на економију Јужне Кореје, али и на њене главне партнере“, напомиње Коркоделовић.
Када је реч о могућим геополитичким променама у региону које би могле да дођу са евентуалном променом власти у Јужној Кореји, стручњак за проблеме Азијско-пацифичког региона Владимир Терехов за Спутњик каже да Јужна Кореја јесте држава која се брзо развија, али да она ипак још није водећи играч у региону.
„Тамо су још увек, уз објективне околности, прилично уски оквири за геополитичко маневрисање. Главни играчи који веома пажљиво прате развој ситуације у Јужној Кореји су Пекинг, Токио и Вашингтон. Мора се имати у виду да је Јужна Кореја специфична држава, јер се на њеној територији налази амерички војни контигент. Вашингтон и Сеул су војно-политички савезници. Осим тога, Јужна Кореја има сопствене јаке војне снаге које неће дозволити било какав метеж у држави или некакве значајне међупартијске сукобе. Не мислим да ће се новонастала ситуација одразити на нормално функционисање државе“, сматра Терехов.
Евгенија Кима из Центра за корејске студије сматра да могућа смена власти у Јужној Кореји неће бити проблем за нову америчку администрацију и самог Доналда Трампа.
„Кореја и САД су били и остали војно-политички савезници. Смена власти у Јужној Кореји неће довести до промена у односима, као што ни долазак Трампа у САД неће битно утицати на геополитичке односе. Јужна Кореја је била ослонац за САД у региону, како би Вашингтон имао упориште одакле може да утиче на обуздавање Кине и Русије. У том смислу присуство америчке војске у Јужној Кореји је војно-стратешка мера и зато се ништа овде драстично неће променити“, објашњава Ким за Спутњик.
Занимљива је чињеница да је захтев за опозив председнице потписала 171 особа, а како би он био усвојен потребна је двотрећинска већина у Парламенту, то јест подршка 200 од 300 посланика, што практично значи да су захтев подржали и неки посланици владајуће странке председнице Јужне Кореје.
