Са једне стране, Трамп је потврдио да ће именовати гувернера Ајове Терија Бренстеда, човека који лично познаје Си Ђинпинга, за амбасадора у Пекингу. Са друге стране, телефонски разговор америчког председника са шефом администрације Тајвана је нешто што се није дешавало скоро 40 година и јако је разочарало Пекинг. А недавно је намеру да се састане са Трампом изразио и далај-лама.
Јасно је да би тај сусрет изазвао још оштрију реакцију Кине, чије је Министарство спољних послова већ реаговало на најаву тибетанског вође и упозорио Вашингтон да је кршење принципа јединствене Кине у кинеско-америчким односима недопустиво.
Далај-лама је иначе чест гост у Белој кући. Рецимо, он је четири пута био код одлазећег председника Барака Обаме, што је увек изазивало бес у Пекингу.
Будућност односа са Кином умногоме зависи од тога хоће ли Америка одустати од подршке далај-лами и низу страних невладиних организација које се залажу за одвајање Тибета од Народне Републике Кине.
Далај-лама на платном списку
Крајем ′90-их када је била скинута ознака тајности са великог броја докумената америчких тајних служби, јавност је сазнала да су операције побуњеника на Тибету (пре него што тај регион ослободила кинеска војска 1951. године) и сам далај-лама финансирани из буџета САД.
Током ′60-их Централна обавештајна агенција издвајала је тибетанским сепаратистима за антикинеске операције најмање 1,7 милиона долара годишње, укључујучи и плату далај-ламе у износу 180.000 долара. Рачунајући у ценама 2016. године, то је отприлике 1,5 милиона долара. Истини за вољу, током ′70-их, плата далај-ламе је пала на „само“ 800.000 долара.
Стара прича о људским правима
У годишњим извештајима америчког Конгреса о људским правима у Кини, Тибету је посвећен посебан део. Документ се традиционално објављује у фебруару-марту и по правилу увек изазива раст тензија између САД и Кине. Званични Пекинг тврди да Американци из године у године преписују исти изваштај и не узимају у обзир напредак Тибета, који је постигнут захваљујући успешној социјалној и економској политици Кине.
Следећи извештај ће бити објављен након Трампове инаугурације, и уколико у међувремену не дође до дискутабилних потеза попут састанка са далај-ламом, садржај новог документа о људским правима у Кини би могао да да одговор на питање да ли је нова америчка администрација спремна да промени приступ према тибетанском проблему.
Трампови људи су антикинески расположени
Доктор политичких наука Александар Сергунин са Државног универзитета у Санкт Петербургу каже да је сада прерано говорити о „тибетанском правцу“ Трампове политике.
„Не верујем да је то приоритетно питање за нову администрацију. Колико ја знам, саветници Трампа засад нису детаљно разговарали о питањима Тибета и Тајвана. Али ови трустови мозгова који стоје иза новоизабраног америчког председника, расположени су антикинески, барем што се тиче трговине и геополитике. То се, на пример, односи на Фонд „Наслеђе“, који је задужен за Трампову спољнополитичку платформу.
Џу Фенг са Института за међународне односе у Нанкингу каже да „терет“ претходних америчких администрација и одређене „особине Доналда Трампа као политичара“ не уливају наду у могућност ресетовања кинеско-америчких односа када је реч о Тибету.
„Представници америчке администрације традиционално стављају акценат на подршку ’демократији‘ и ’религијским слободама‘. У ствари, то нема никакве везе са тибетанским питањем и представља брутално мешање у унутрашње послове Кине“.
Још једно питање које интересује аналитичаре: колико новца ће САД издвајати за такозвану „тибетанску владу у егзилу“? Тренутно, Америка је други по важности донатор ове владе (први је Индија). Амерички политички аналитичар Фредерик Вилијам Енгдал је својевремено навео да САД издвајају два милиона долара годишње, а да ЦИА и даље разрађује стратегију за коришћење далај-ламе у антикинеским активностима.
