Лавров ће се у Београду срести са председником Србије Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем и шефом дипломатије Ивицом Дачићем, наводи се у саопштењу.
„Током предстојећих преговора биће направљена дубока анализа кључних питања билатералних и међународних односа, дата оцена реализације раније постигнутих договора, а такође, биће и појединачно размотрени кораци за даљи развој сарадње“, наводи се у саопштењу.
Руско министарство наводи да важну улогу у продубљивању односа игра „поверљиви политички дијалог на највишем нивоу“ и подсећа да су се Путин и Николић срели у марту ове године, када је Николић боравио у Москви поводом уручивања награде Међународног фонда јединства православних народа.
У саопштењу се подсећа и да је Путин у мају примио Вучића, који се у Москви налазио приватно.
„У складу са постојећим позивом, разрађује се и посета премијера Дмитрија Медведева Србији, за шта треба додатно да буду усаглашени рокови“, наводи се у саопштењу.
„Учешће српских посланика у раду Парламентарне скупштине ОДКБ као посматрача, пријем генералног секретара ОДКБ Николаја Бордјуже на највишем нивоу у Београду у априлу ове године, одржавање руско-српско-белоруских војних вежби ’Словенско братство‘, процењујемо као убедљив доказ избалансираног курса Србије, сведочанство истинске неутралности у садашњим сложеним условима на европском континенту“, наводи се у документу.
Руско министарство је навело да Београд не посматра усмереност на чланство у ЕУ као препреку за даље јачање веза са Русијом и за даљу координацију прилаза са Москвом о актуелним светским и европским питањима.
У саопштењу се указује и да се Србија није прикључила антируским санкцијама ЕУ и да заузима „избалансирану позицију“ о догађајима у Украјини.
Подршка Русије суверенитету Србије
Посебна пажња у руско-српском дијалогу се посвећује одржавању мира и стабилности у балканском региону, пре свега у оквиру решавања косовског питања.
„Србија и даље може у пуној мери да рачуна на подршку Русије у заштити њеног суверенитета и територијалне целовитости, када је реч о Косову“, наводи се у саопштењу.
Министарство је навело и да контакти министара спољних послова имају систематски карактер, као и да постоји стабилна парламентарна сарадња.
У документу се још каже да је трговинска размена, према подацима руске царинске службе, у 2015. години износила 1,6 милијарди долара, што је за 22,9 одсто мање него у 2014. години.
Наводи се да је та негативна тенденција у периоду од јануара до септембра ове године превазиђена, и да је размена у поређењу са истим периодом прошле године порасла за 2,2 одсто.
У саопштењу се додаје да укупне руске инвестиције, узимајући у обзир и капиталне које се реализују кроз треће државе, износе 3,9 милијарди долара.
