00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Шта са српским „вечитим губиташима“?

Енергија Спутњика 12.12.
Пратите нас
Да ли ће држава Србија наћи решење за предузећа као што су РТБ Бор, Рудник „Ресавица“, „Петрохемија“, „Железнице Србије“...? Те компаније из различитих разлога послују с губицима, иако су неке од њих извозно оријентисане, а домаћа тражња за њиховим производима релативно висока.

Јелица Путниковић је у емисији „Енергија Спутњика“ о овој теми разговарала са проф. др Хасаном Ханићем, деканом Београдске банкарске академије и Мирославом Лутовцем, директором Сектора индустрије у Привредној комори Србије.

Проф. Ханић сматра да је ово питање прилично запостављено упркос томе што су наведена предузећа значајан генератор губитака и буџетског дефицита, па самим тим и пораста јавног дуга Србије. Она с губицима послују из различитих разлога, а иако су неке од тих фирми веома извозно оријентисане и чак постоји релативно висока домаћа тражња за њиховим производима, то нажалост не значи да не могу да послују с губитком.

Заставе Србије и ЕУ - Sputnik Србија
Србија и европски стандарди – нога личка, а ципела бечка

„Ту су трошкови производње који су већи од продајне цене, и јавља се губитак који се током времена акумулира. Право питање је — да ли су ти трошкови пословања, како јединични тако и укупни, несразмерно високи? Између осталог то може бити и због тога што је у тим предузећима запослено више људи него што је потребно“, каже проф. Ханић и додаје да су у поменутим фирмама свакако присутни и  трошкови који су последица лоше организације и лошег управљања — непотребни и нерационални.

Ипак, како напомиње декан Београдске банкарске академије, многе делатности, али и животни стандард дела становништва у Србији зависе од резултата пословања тих компанија. Зато би требало учинити све да оне опстану, али не на постојећи начин — на првом месту, истиче Ханић, њихове управе не треба да очекују да ће држава по инерцији покривати њихове губитке.

„Требало би у одређеним случајевима наћи озбиљног стратешког партнера, који има финансијска средства и спреман је да инвестира како би фирма могла боље да послује. Једно од могућих решења је и комбинација јавног и приватног партнерства, а у неким случајевима који су од мањег значаја може се ићи и на продају предузећа“, каже проф. Ханић.

Он додаје да се у случајевима опстанка фирме као државне мора имати у виду и која средства би требало уложити како би се збринули радници, а и колико би држава губила у порезима и доприносима у случају изостанка њихових зарада. 

Кинески председник у посети Железари Смедерево - Sputnik Србија
Вучић: Немачка јесте богата, али замислите Србију са Кином као партнером

Мирослав Лутовац из Привредне коморе Србије  се слаже — са становишта технолога, каже он, треба да постоји јасна слика о томе шта чинити да би српска привреда достигла близину европског врха. Сталан проблем је недостатак новца, односно мали број могућности да се те идеје финансијски и организационо подрже.

„То није лако, поготово у оваквим фирмама које немају свој производни ланац који је доведен до краја. Оне, међутим, представљају базу индустрије и покретаче многих процеса, па треба наћи начин да неке од њих преживе — макар на оном нивоу на којем могу да представљају здраво језгро и евентуално дају допринос другим индустријским гранама“, каже Лутовац.

Иако је српски премијер на списак губиташа недавно ставио и ЕПС, Лутовац каже да то предузеће не треба посматрати у истом контексту као Петрохемију или РТБ Бор. ЕПС је у процесу реорганизације која захтева време, каже он и подсећа да је раније постојао знак једнакости између електропривредне делатности и самог ЕПС-а.

„Чини ми се да је некако на брзину издвојена Електромрежа Србије као оператер преносног система — тиме је на неки начин природна карика између производње и дистрибуције уклоњена, па сада под једним кровом имате нешто што су објективно различити и технолошки и организациони захтеви. Дакле, с једне стране производњу, која може да буде комерцијална, а с друге дистрибуцију, која је разуђена. Процес корпоративизације је тај који покушава да те делатности подведе под један кров“, каже Лутовац.

Српски сељаци се плаше да ће завршити под једном шљивом

Он додаје и да би ЕПС-у било знатно лакше да превазиђе проблеме уколико би наплата потраживања била ефикаснија.

„ЕПС већ сада има све претпоставке да ради врло профитабилно, али то је технолошки и организационо веома сложен систем, који није лако преводити из једног стања у друго без одређених последица. Али, када се ови процеси заврше, ЕПС ће  се показати као компанија која је основ српске привреде — јер енергија и јесте основ свих привредних активности. Такође, иако је Електропривреда изузетно значајна, за многе фирме које су корисници њених услуга, она се у извесном смислу појављује и као инвеститор, односно покретач машинске индустрије“, каже Мирослав Лутовац на крају разговора за Радио Спутњик.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала