Научници имају основ за овакве оптимистичне прогнозе. Две године је било потребно руском стартапу „3D Bioprinting solutions“ из московског иновационог центра „Сколково“ не само да направе први руски био-штампач, него и да њиме „одштампају“ штитну жлезду која је успешно пресађена — мишу.
Био-штампање је технологија штампања ткива и органа. Прво се прави компјутерски модел органа, затим се од изворних ћелија добијају такозвани сфероиди — конгломерати ћелија. Ове ћелије су својеврсно биолошко мастило за производњу нових органа. Одштампани 3Д модел се ставља у биореактор, где се сфероиди састављају и формирају микроткиво.
Први био-штампач је направила америчка компанија „Органово“ у сарадњи са аустралијском „Инветек“ још 2009. године. Али руски „штампач“ има одређене предности.
Извршни партнер „3D Bioprinting solutions“ Јусеф Хесуани каже да 95 одсто постојећих штампача користе технологију која не обезбеђује неопходну густину ткива, док руски био-штампач има највећу густину штампања на свету и обезбеђује скоро идеалну сличност одштампаног органа са „природним“.
Цена руског штампача „Фабион“ је око двеста десет хиљада долара, док слични страни штампачи коштају од двеста хиљада до милион долара, што је такође предност руског производа. Према речима комерцијалног директора „3D Bioprinting solutions“ Јулије Смирнове, прве примерке новог штампача купиће чувени Универзитет Станфорд, као и Универзитет Харвард.
Истовремено, „3D Bioprinting solutions“ развија сарадњу са фармацеутском индустријом. „Коришћење модела одштампаних на био-штампачу и направљених од култивисаних ћелија, омогућиће фармацеутским компанијама да истраже особине нових лекова још у фази преклиничких испитивања. Штампач „уме“ да штампа како здраве, тако и патолошке ћелије“, објашњава Јулија Смирнова за Спутњик.
Осим тога, компанија ради на стварању магнетног штампача који би се могао користити у свемиру. Магнетне честице у сфероидима и бестежинско стање у свемиру омогућавају штампање модела ткива и органа, и то не слој по слој, већ са различитих страна истовремено, што је много ефикасније. Овај био-штампач би требало да буде послат на Међународну свемирску станицу 2018. године.
„3D Bioprinting solutions“ такође разрађује био-пен, минијатурни био-штампач који би хирург могао да користи, може се рећи, у оперативним условима, то јест ван болнице. Рецимо, био-пен ће помоћи у замени оштећених делова опечене коже.
Тешко је поверовати, али свим овим пројектима се бави петнаесточлани тим стручњака. Плус пет гостујућих експерата, истиче Јулија Смирнова.
