Сваког 13. децембра, невелика Јерменска заједница у Србији организује дан сећања на погинуле југословенске пилоте чији се авион срушио превозећи хуманитарну помоћ за Јерменију пострадалу од разорног земљотреса.
Тог децембра 1988, када се догодио земљотрес апокалиптичних размера, који је, како каже наш саговорник Самвел Ајвазјан, председник Јерменске заједнице у Србији, сравнио са земљом пола његове отаџбине, бројни Југословени први пут су чули за земљу која је у то време била део СССР-а.
„Недељу дана пошто је земљотрес сравнио са земљом пола Јерменије, тадашња Југославија је послала хуманитарну помоћ авионом, који се 13. децембра срушио надомак аеродрома. Да некоме пошаљеш помоћ и да погинеш, то се рачуна као херојски поступак. Иако је прошло 28 година, ми на све могуће начине, не само у Србији, већ и у целој дијаспори и у Јерменији, сваке године обележавамо тај дан, дајемо помен погинулим пилотима“, каже Ајвазјан.
Тако је било и овог 13. децембра. Годишњица погибије југословенских пилота не обележава се само у Србији, већ, како каже Ајвазјан, и у другим деловима јерменске дијаспоре, као и у Јерменији самој.
Јерменија је једна од најстаријих држава на свету. Прва је која је, још у 4. веку, прихватила хришћанство као званичну религију. Јермени су током историје играли значајну улогу на Блиском истоку, највише у Отоманској империји. Били су познати трговци, фабриканти, лекари, учењаци… Све до 1915, када су турски војници над јерменским становништвом извршили страшан геноцид. Тај догађај, у јерменској историји познат као Медз јегерн (Велики злочин), обележава се сваког 24. априла.
Центар данашње јерменске државе измештен је са територије која је вековима сматрана језгром, са језера Ван, које се налази у данашњој Турској, на територију која је била део руског царства са Јереваном као главним градом.
Јермени су познати и по томе што имају бројну дијаспору. Највећи број Јермена живи у Русији, САД и Француској, а јерменске заједнице на Блиском истоку, у Ирану, Либану и Сирији такође су веома бројне. У Србији живи око 700 Јермена, прича Самвел Ајвазјан, председник Јерменске заједнице у Србији.
„Јерменија и Србија имају традиционалне пријатељске везе које је у 13. веку успоставио Свети Сава, на чији су позив јерменски градитељи долазили у Србију и градили српске средњовековне манастире“, почиње Ајвазјан причу о српско-јерменским везама.
За време Косовске битке, са турском војском, као плаћеници, долазе и Јермени, наставља Ајвазјан.
„Када су дошли до Србије и видели да треба да се боре против хришћана, побунили су се и прешли на српску страну. Када је битка наводно била изгубљена, јер тако се пише у историји, јерменски војници који су остали, на врху планине код Соко Бање изградили су манастир. Тај манастир постоји и данас и зове се Јерменчић“, објашњава Ајвазјан.
Јермени су некада били врло утицајни на нашим просторима и веома су заслужни за развој српске културе. На пример, Његошев „Горски вијенац“ и „Српски рјечник“ Вука Караџића први пут су штампани у јерменској штампарији у Бечу.
Данас је Јермена у Србији мало и живе у Београду, Панчеву, Ваљеву, Врњачкој Бањи и Нишу. Некада је постојала и јерменска заједница у Новом Саду. Јермени су се на просторе данашње Србије досељавали у три таласа, објашњава Ајвазјан.
„Први талас је дошао пре геноцида од 1915, други талас је дошао за време геноцида и трећи талас је дошао после распада СССР-а. Данас се може рачунати да у Србији има око 700 Јермена. У Југославији пре Другог светског рата било је много више Јермена него данас. Постојала је и Јерменска заједница. Они су имали Дом у Београду, школу… У Новом Саду, у најстрожем центру града била је јерменска црква која је саграђена 1748. Нажалост, 1063, када је требало да се шири главна улица, црква се нашла на ’погрешном месту‘ и била је срушена“, прича Ајвазјан о јерменским траговима у Србији.
Захвалан је, каже, новосадској градској управи и музеју који су неколико пута правили изложбе о новосадској јерменској заједници и што чувају материјалне трагове и сећање на новосадске Јермене.
У Јерменији Србију поимају као пријатељску земљу, каже Ајвазјан. То пријатељство потврђено је 24. априла ове године. На дан када сви Јермени у свету обележавају Велики злочин, српски председник Томислав Николић био је један од неколико светских државника који су присуствовали обележавању тог тужног датума.
„Без обзира на економске односе, Јермени Србе сматрају добрим духовним пријатељима са којима могу заувек да сарађују“, наводи Ајвазјан.
Најпознатији српски уметник у Јерменији је, каже он, Емир Кустурица.
„За нас је он увек био појам. Његови филмови су хитови. На премијерама његових филмова не може се доћи до карте. Колико се трудимо да у Србији прикажемо Јермене, толико се трудимо да у Јерменији прикажемо Србе. С обзиром на то да има више међусобних државничких посета, много се чује о Србији у Јерменији“, каже Ајвазјан.
Однос Јермена према Србији он објашњава тиме да су сви остали народи бивше СФРЈ у Јерменији непознати. Јермени знају једино за Србију и бившу Југославију, каже кроз смех Ајвазјан.
„После распада Југославије, код Јермена је остала само Србија. И да бисте неком Јермену који нема везе са овим делом Европе, који не разуме шта се овде дешава, објаснили да је неко Македонац или Црногорац, морате да му поменете Србију“, каже Ајвазјан.
Јерменију у Србији Јерменска заједница промовише кроз културу, каже Ајвазјан. Сваке године у Земуну обележавају 24. април, а сваке године труде се да Србију посети и неки сликар или писац из Јерменије. Песникиња Љубица Милетић два пута је посетила Јерменију и превела је две збирке савремене јерменске поезије.
Са друге стране, кроз векове, утицај Јермена на српску културу, науку и уметност био је велики. Међу Јерменима који су обогатили српску културу били су велики добротвор Сава Ђорђевић (Саак Геворкјан), академик Јаков Хлитчијев, војни лекар Врамшапух Атаљанц, прадеда чувене српске балерине Ашхен Атаљанц.
Веома познати српској музичкој јавности били су композитори Петар Оксјан и Ватрекс Баронијан, аутор музике за стихове песме Доситеја Обрадовића „Востани Сербије“. Некадашњи директор београдске опсерваторије био је астроном Вахе Осканјан, а економску науку у Србији обогатио је Тиран Сукијасовић (Сукиасјан). Сестре Сукијасовић, Ружица, Крунислава и Маргита биле су познате партизанке.
Сликар Миодраг Вартебедијан Варта обогатио је ликовни живот Србије, а његовим стопама кренула је и његова ћерка Анамарија Вартебедијан.
Српски културни живот обогатили су и Согомон Техлирјан, Аршалујс Аствацатрјан, Вахан Минахорјан, Вахан Тотомјанц и Слободан Глигоријевић. Јерменско-српске културне везе учвршћује и лингвиста и књижевник Бабкен Симоњан, преводилац „Горског вијенца“ на јерменски језик.
Симоњан је 2003. отворио течај српског језика на лингвистичком универзитету „Брјусов“ у Јеревану. Он је 2005. и 2006. предавао српски језик и књижевност на Руском филолошком факултету Јереванског државног универзитета.
