Парастосу су присуствовале удовице погинулих руских војника, изасланик председника Републике Српске Млађен Цицовић, који је уједно и директор Представништва РС у Београду, амбасадор Белорусије Владимир Чушев и представници Амбасаде Русије, док је парастос одржао епископ топлички Арсеније, викар патријарха српског.
Он је том приликом пренео благослов српског патријарха Иринеја и његову најискренију благодарност и саучешће породицама свих настрадалих руских војника у овим последњим ратовима, који су, попут апостола који су бацили мреже и кренули за Христом, „оставили своје породице и своју отаџбину и дошли у ове крајеве да помогну Србима да бране нас од непријатеља“.
„Нажалост, 20. век је био крвави век за цео свет, а поготову за Балкан. Руска браћа нас никада нису остављала, ни у једном рату, а нарочито у 20. веку, почевши од Првог светског рата, када је цар Николај II жртвовао и круну и царство да би помогао свом братском српском народу, затим у Другом, када је руска армија ослободила српске земље од немачког окупатора, па све до најновијих ратова приликом распада бивше Југославије“, рекао је епископ топлички Арсеније.
Он је додао да Србија зна да цени, воли и поштује све жртве које су руска браћа дале за нас, јер темељи српско-руског братства нису само словенска крв и језик, „већ је православна вера која нас уједињује“.
„Зато смо неизмерно благодарни руској и белоруској браћи који су увек били са нама“, истакао је он.
Пред пуним Храмом Свете Тројице обратио се и Баћушка Виталиј Тарасјев који је подсетио да је плоча са именима првих десет руских добровољаца, који су се борили пре свега на територији Републике Српске, постављена још 1995. и да ју је освештао покојни српски патријарх Павле, међутим након што је Храм у бомбардовању СР Југославије 1999. године оштећен, страдала је и та плоча.
„Нема веће заповести од оне када човек положи своју душу за другове своје. И заиста, у пребогатој историји руског и српског народа није први пут да једни за друге полажу животе. Када је Србија крајем 19. века била у изузетно тешком положају и када је започет српско-турски рат, тада је за наше народе генерал Черњајев окупио добровољце и дошао у Србију да брани српске земље. Исто то се догодило и крајем 20. века, када је трећи пут у историји Србије вршен геноцид над њеним народом, а сваки пут су на страни Срба и Српске Православне Цркве били и Руси“, рекао је Тарасјев.
Поред плоче освештана је и икона благоверном Дмитрију Донском, заштитнику бранилаца отаџбине, ког је 1380. године, пред бој на Куликову пољу против татарске Златне хорде, благословио Сергеј Радоњешки.
Једна од присутних, Момирка Суботић испричала је за Спутњик како су руски добровољци помагали Србима почетком деведесетих година прошлог века, када су гранате падале по Сарајеву.
„Ја сам рођена у Прачи и живела сам на Палама. Била сам у другом стању тог маја 1991. године, када су се водиле борбе у Сарајеву око болнице. Линија фронта је била на неких 600 метара од куће и наши момци су гинули. Међутим, у том тренутку дошла је руска јединица — 12 момака који су притекли братски у помоћ и појачали одбрану. Нажалост, сви су изгинули, а један од њих је сахрањен ту поред цркве. То су тако болне успомене. Сећам се једне ситуације, када се ћеркица моје сестре, која је имала свега четири године, играла у башти, а гранате почеле да падају. Један од тих младића је тог тренутка прескочио ограду, зграбио је цурицу и малу је донео у кућу и донео у подрум. То се не може заборавити, када живите са тим момцима. Постану чланови породице“, кроз сузе се присећа она.
