Међународна комисија за нестала лица у БиХ, која је од 2008. године преузела рад ентитетских комисија за тражење несталих, добила је до сада за идентификацију и чување тела у око 12 гробница на територији Федерације око 15 милиона евра. То за Спутњик тврди Недељко Митровић, председник Републичке организације породица убијених и несталих у Републици Српској. Према његовим речима, на простору БиХ још је 3.000 неидентификованих „случајева“. Број лица српске националности је 1. 665, од чега је 1.019 цивила.
„Од када је ова Комисија преузела идентификацију тела, идентификовала је само 40 тела српске националности. На годишњем нивоу они троше око 3.500.000 евра на ’складиштење‘ тела која чекају идентификацију. А овим темпом, биће им потребно безмало 40 година да идентификују све преостале српске жртве. Предност имају бошњачке жртве, што је дискриминација, политизација и жртава и породица жртава, али и вид корупције јер је немогуће да са толиким новцем не може да се брже долази до идентификовања тела“, каже он.
Митровић додаје да не постоји Централни регистар несталих, већ да се кости из гробница чувају у хладњачама у Високом и Тузли (где је и заједничка лабораторија за идентификацију), док су нека тела из 30 гробница из Сарајева, за која се претпоставља да су Срби, привремено сахрањена на гробљу у Високом, без идентификације.
„У Републици Српској постоје три спомен-костурнице у којима се налази 650 ексхумираних тела која су обдукована и са којих је узет узорак за идентификацију“, наводи он.
Федерална страна, објашњава Митровић, није одмах вршила слагање скелетних остатака „по природи“ (скелета) већ је у кесе стављала све нађене кости — и то ми, истиче он, зовемо „случај“ јер то није тело особе већ — скуп костију.
„Нема ниједног документа да је Комисија која ово ради државна, већ је основана од стране америчке администрације. У комисији нема Срба, а циљ је да се кроз ексхумације прикупи што више доказа за процесуирање ратних злочина против Срба пред Хашким трибуналом“, тврди он.
Митровић због тога сматра да се новац који се добија и који, како напомиње, није мали, троши на проналажење и идентификацију искључиво бошњачких жртава, док су занемарене српске жртве и гробнице које још нису ексхумиране а зна се да су тамо тела српских жртава. Он додаје да је познато да на Озрену постоје гробнице где леже побијени Срби, а да није испитан ни регион Приједора где је, какао каже, прва жртва била Србин.
Године 2004. Бошњаци су „добили“ око тридесет гробница, где су наводно сахрањени убијени Бошњаци. Обдукције су завршене, као и идентификације, али они их не сахрањују одмах, и не дају тела одмах, већ сваке године то приказују у свету као велики масакр, када се сахрањује по неколико стотина тела. То је случај Сребренице. То је манипулација, јер никада нико није научно утврдио да ли су свих сахрањени пореклом из Сребренице, нити да ли су баш сви Бошњаци… Број од 8.000 и нешто убијених Бошњака у Сребреници није никада непобитно доказан. Србе, с друге стране, и када идентификују, предају у тајности породици и за то нико не зна“, каже он, напомињући да у фиокама Суда у БиХ има 147 захтева за ексхумацију тела са места где се претпоставља да леже убијени Срби.
