После оптужби табора Хилари Клинтон да је Доналд Трамп победио захваљујући руским хакерима, али и упозорења одлазећег америчког председника Барак Обама да ће Русија и њен председник Владимир Путин сносити озбиљне последице, сенка сајбер рата надвила се над односима две водеће силе.
Према мишљењу политиколога Фјодора Лукјанова, тврдње америчких тајних служби да се Русија умешала у тамошњи изборни процес и хистерично понашање америчког естаблишмента показују недостатак самопоуздања. Када они форсирају причу о сопственој немоћи пред „руским мешањем“ у амерички изборни процес, то изгледа као да сами себе потцењују, каже Лукјанов, главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“ поводом претњи из Вашингтона да ће тамошњи стручњаци узвратити Русији за наводно хаковање.
„Губитници избора нису се помирили са чињеницама и сада ће дати све од себе како би доказали да је Трампова победа случајност или резултат спољног утицаја и да је Трамп штићеник земље конкурента. Притом, изгледа да присталице те теорије не брине то што на тај начин подривају стабилност америчког политичког система“, сматра Лукјанов. За разлику од традиционалних ратова, у сајбер рату још нису дефинисани обичаји и правила. Лукјанов такође указује да у сајбер ратовима нема државних граница и појма као што је „суверенитет“ и да тај појам захтева ново тумачење.
„О сајбер безбедности се расправља од деведесетих година прошлог века, али док је Америка пре свега обраћала пажњу на техничке и технолошке аспекте ове безбедности, у Русији се појавио појам ’информациона безбедност‘, који подразумева не само техничка питања, већ и питања садржаја. Русија сматра да је ширење садржаја који угрожава интересе актуелне власти такође претња за сајбер безбедност. Са своје стране, Америка је дуго сматрала да је то ’слобода говора‘. Али сада се из понашања САД може закључити да су ипак усвојиле руски приступ сајбер безбедности“, каже Лукјанов.
Он не искључује могућност да САД спремају сајбер нападе и указује да уколико сматрају да су их напали Руси, њихова је дужност да одговоре, јер је то у складу са хладноратовским менталитетом.
„Друго је питање да ли Америка има довољне капацитете и шта би могао да буде циљ напада. Тренутно чујемо само изјаве, између осталог и смешне. На пример, Бајден је упозорио Русију да се припрема тајна операција“, каже Лукјанов за Спутњик.
Зоран Станојевић, новинар РТС и одличан познавалац информационих технологија, сматра да сајбер рат већ почео и да се свакодневно води.
Објашњава да га воде специјалне јединице које постоје у свим озбиљним војскама света, па и у српској војсци. Суштински, идеја није да се обарају туђи сајтови и да се некоме нешто руши, него да се уђе у туђи систем и што више сазна о томе шта противник ради.
„Дакле, један од разлога зашто Американци сада оптужују Русе је тај да они верују да су Руси успели да уђу у системе и да покупе неке разне њихове тајне и да на неки други начин утичу на америчко јавно мњење. То је специфичност, нешто горе би било уколико би неко загосподарио туђим системима, рецимо за воду или струју, и тако доведе до неке панике. Мислим да је сајбер рат тренутно и најатрактивније поље, атрактивније чак и од класичног поља за ратовање, између осталог и због тога што је тешко потврдити ко је кога напао“, каже Станојевић за Спутњик.
Највећи губитници у сајбер рату, баш као и у класичном, јесу грађани. Они трпе последице било да је неко покушао да прекроји њихову изборну вољу, или је покушао да произведе панику тиме што ће му укинути воду, струју или све банкарске трансакције.
„Трпе исто као цивили у граду који се бомбардује“, каже Станојевић за Спутњик.
Сваки рат води се због неких интереса, нафте, гаса, ускоро можда и због воде.
„Ратује се за то ко ће да заузме бољу позицију, ко ће да држи контролу и ко ће да има увид чиме се други бави. То најближе могу да објасним са партијом карата. Када би био у стању да својим кибернетичким способностима видим карте људи са којима играм покер мени је то довољно да могу да им покупим паре и победим“, поједноставио је ствари Станојевић.
