Он у емисији „Енергија Спутњика“ каже да је Србија, након две године смањивања буџета за аграр, најзад добила повећање, и то у износу од осам одсто, што је око 3,32 милијарде динара, чиме је остварен нов финансијски резервоар који ће омогућити реализацију свих циљева о којима је било речи у претходних неколико месеци.
„Мислим да је овај буџет одраз наше одлучности да мењамо ствари у пољопривреди и да се окренемо оним мерама које могу да развију конкурентност српских пољопривредника, и то не само оних који се баве производњом него и прерађивачком индустријом“, истиче он.
Министар то објашњава тиме што свака производња има свој одређени временски циклус, поготову када је реч о пољопривреди, где су резултати невидљиви у првих неколико година. Он тврди да је држава припремила неколико алата како да приступи пољопривредницима, будући да постоји велики део који није ни упознат са свим подстицајима који постоје.
„Држава мора дати јасне смернице каква су очекивања на тржишту на средњи и дужи рок како би сваки пољопривредник знао шта може да ради како би му вредност производње била већа. Примера ради, према званичним подацима, у повртарству просечан профит које оствари пољопривредно газдинство износи 10.800 евра. Свесни смо изневерених очекивања пољопривредника, управо због тога су и усвојене такве мере које дају извесност и сигурност. Самим тим, све што је утврђено у буџету, биће и исплаћено. Ми нудимо сигурност, тако се гради држава. Пољопривреда је дугачак процес, а ми желимо да градимо поверење“, додаје саговорник Спутњика.
Говорећи о извозу пољопривредних производа у Русију, Недимовић истиче да посао иде изузетно добро, нарочито у сектору воћарства. Потребно је, додаје он, уложити додатне напоре како би се окупили мањи произвођачи по целој Србији и тиме руским купцима обезбедила већа количина робе.
„Ми смо преко 50 објеката у области млека и меса акредитовали код руских специјализованих агенција, а са друге стране развијамо нове производе, у току су и преговори како би се проширио списак производа у оквиру споразума о слободној трговини, попут смрзнуте живине, појединих врста сирева. Руско тржиште је јако атрактивно за Србију, посебно у воћарству и повртарству. На нама је да нађемо моделе како да будемо још примамљивији“, наглашава министар.
Када је реч о финансијским подстицајима, Недимовић тврди да је држава издвојила значајна средства, како за аграр тако и за сточарство. Истовремено, додаје он, биће искоришћено и свих 175 милиона евра из ИПАРД програма ЕУ, што је, како каже, јако важно, јер ће на тај начин више средстава из буџета Србије остати мањим пољопривредним произвођачима.
Држава ће стимулисати и програм такозваног „младог пољопривредника“, којим ће се промовисати идеја да се млади људи из градова врате у село, а предвиђени су и додатни подстицаји за органску производњу, и то за 40 одсто већи у односу на конвенционалну пољопривреду.
