Недавно одликовање Биљане Плавшић, Момчила Крајишника и Радована Караџића од Парламента Републике Српске је као да се признања дају Хитлеру или Пол Поту, рече у интервјуу за бечки „Стандард“ високи представник за БиХ Валентин Инцко.
Додик вечна инспирација
Инцко је тамо поновио своје старе ставове против председника Српске оцењујући где је све Милорад Додик прешао „црвену линију“.
Доиста, овога пута није претио употребом војске, али се јадао како је без подршке међународне заједнице, те да зато није могао да примени овлашћења против референдума који је спровела Српска.
Радије бих се одрекао добрих примања, истакао је том приликом Инцко, а да могу слободно да радим и немам везане руке.
„Радо бих желео да наметнем закон против говора мржње, негирања геноцида и Холокауста. Негирање геноцида је као со на ране људи у земљи, јер су сећања на рат потпуно свежа“, истакао је Инцко.
Дакле, човек који је против говора мржње пореди двоје бивших политичара, који су одслужили казне у Хагу и сад су слободни грађани, са највећим злочинцем на планети Хитлером или кољачем Пол Потом, који је својим одлукама убио милионе својих сународника.
Помиње и Радована Караџића кога ни суд у Хагу није упоредио са Хитлером и Потом.
Чаршијска страст
Очито је, наиме, да Инцко све више даје острашћене, а не изјаве које доликују позицији на којој се налази. У прилог тој острашћености говори и његова констатација да ће се Меланија (Кнаус) Трамп „која је као тинејџер доживела напад ЈНА у Словенији“ сетити и ко је напао Босну.
Већ смо писали да је Инцко 11 година на челу нелегалне институције, јер му је функција ограничена на 10 година на основу Дејтонског мировног споразума. Можда због тога нема пуну подршку међународне заједнице.
„Русија сматра да је одавно сазрела неопходност за укидање преосталих елемената спољног управљања, пре свега, апарата високог представника у БиХ“, истакао је заменик руског министра спољних послова Алексеј Мешков у колумни за „Независне новине“.
Русија је гарант за безусловно испуњавање Дејтонског споразума, подсетио је Мешков, и истакао да је њен заједнички задатак са међународним и партнерима из БиХ да пружи подршку БиХ као сувереној, децентрализованој држави, заснованој на равноправности ентитета и конститутивних народа, уз потпуно поштовање слобода и права представника осталих.
Дакле, како је сам Инцко приметио, међународна заједница му не даје пуну подршку, видимо да се Русија залаже за поштовање Дејтонског споразума, па је очигледно да се као дављеник хвата за сламку и у паници не зна шта изјављује.
Термини попут „наметнуо“ су се можда осладили Валентину Инцку, али како примети и Мешков, „вансудски карактер делатности високог представника није компатибилан са модерним демократским стандардима“ и подвуче да је све очигледније да је то препрека на путу јачања истинског дијалога и узајамног разумевања у БиХ.
