„Форин аферс“ пише да ће то бити тест за Трампов планирани заокрет у америчко-руским односима.
„Ако Трамп жели да задовољи Путина, наговориће републиканце у Сенату да замрзну кандидатуру Црне Горе, а ако жели наговестити да побољшавање односа не значи прекомерно попуштање, Сенату ће дати зелено светло да одобри придруживање Црне Горе савезу“, истиче аутор чланка Едвард П. Џозеф, стручњак за спољну политику и за Балкан, преносе „Вијести“.
Он истиче да је Црна Гора необична почетна стратешка тачка за односе између две силе, али да се истиче из два разлога.
Као прво, Руси су стратешки преокупирани пријатељским лукама, а једна таква на Јадранском мору — Лука Бар — била би добродошла. Међутим, црногорске власти су одбиле ту идеју чим су почели преговори о уласку у НАТО.
Као друго, Русија има — или је барем имала — јаке економске везе с Црном Гором.
Џозеф напомиње да је до 2013. године Русија била највећи инвеститор у некретнине и тешку индустрију у Црној Гори, али су односи нагло погоршани.
„Руски бизнисмен Олег Делипаска сада тужи црногорске власти за улагање у земљу за коју се испоставило да није оно што је требало да буде. Руска опсесија црногорским некретнинама је ишчезла, а Москва сада Црну Гору види као безобразника који се усудио окренути леђа Русији, истовремено се додворавајући НАТО-у и Вашингтону“, пише у чланку.
Он сматра да не треба занемарити чињеницу да европски лидери немају кредибилитет међу политичарима из региона какав има Вашингтон.
„Долазак проруски оријентисаног Трампа на председничко место узнемирио је све западњачки оријентисане лидере, а охрабрило оне склоне Русији“, пише Џозеф, истичући да је међу првима Мило Ђукановић.
„Зато ће следећег месеца све очи бити упрте у амерички Сенат. Пре свега Путинове“, закључује Џозеф.