Према катастрофичном сценарију, још један масовни, смртоносни напад на почетку године ишао би на руку десничарском кандидату Герту Вилдерсу, који би могао победити на изборима у Холандији.
Само месец дана касније, баш пред прву рунду председничких избора у Француској 23. априла, турски председник Реџеп Тајип Ердоган би, како лист оцењује, коначно могао да изгуби стрпљење због неиспуњених обећања Европе у погледу визне либерализације и замрзавања приступних преговора и закључи да је прави тренутак да отвори границе и пусти стотине хиљада очајних избеглица и миграната да крену у Европу, што ће многи од њих, нарочито младићи у пуној снази, и учинити.
Слике тог новог егзодуса и мигрантске беде на екранима у тренутку избора у Француској би, упркос анкетама јавног мњења које предност дају конзервативном Франсоа Фијону, могле да омогуће шокантну победу екстремне десничарке Марин Ле Пен у другој рунди у мају, пише „Гардијан“.
Преузимање власти од естаблишмента би било довршено победом Покрета пет звездица на превременим изборима у Италији, трећој од шест првобитних чланица ЕУ, а до јесени би ескалација мигрантске кризе и терористичке претње довеле до пада Ангеле Меркел на изборима у Немачкој, наводи се у тексту.
Према „Гардијану“, следећи пример Доналда Трампа, протекционистичке европске владе би потом прионуле на раскидање мултилатералних трговинских споразума и затварање граница. У Холандији и Француској, Вилдерс и Ле Пенова би организовали референдум о „негзиту“ и „фрегзиту“, а у Италији би се грађани изјашњавали о повратку на лиру, док би дужници и кредитори у еврозони хватали једни друге за гушу.
„Ништа од овога наравно не мора да се догоди“, пише „Гардијан“.
Према оптимистичном сценарију, европска полиција и обавештајне службе би могле да спрече планове за терористичке напада, а Ердоган би ипак могао да закључи да му је у дугорочно интересу да не изазове терминалну кризу у Европи, наводи лист.
Европа би, додаје британски дневник, могла да покаже, као што наговештава неочекивана победа левичарски оријентисаног Александра Ван дер Белена над екстремно десничарским Норбертом Хофером у Аустрији, да је прошла врх таласа популизма.
Уздрмани очигледним хаосом који је изазвао „брегзит“ и дестабилизујућим избором Трампа, бирачи у Европи би могли пажљивије да погледају шта њихове радикално десничарске партије обећавају и уместо њих да се определе за безбедност.
Вилдерс би био поражен у Холандији. У Француској би победио Фијон, а планиране изборне реформе у Италији би требало да доведу до пропорционалног представничког система, у којем је немогуће формирати владу без коалиција, што је покрет Пет звездица увек одбијао.
Меркелова би убедила Немачку да је она најсигурнији избор, док би се Грчка како и увек некако извукла, а Европа би коначно схватила да мора да понуди конкретне одговоре за потребе и страховања грађана уколико жели да преживи, додаје „Гардијан“.
Међутим, Европом у сваком случају дува ветар незадовољства и озлојеђености на уобичајену политику и било би изненађујуће да жртва тога не буду бар још неки из естаблишмента, закључује британски дневник.
Извор: Танјуг
