Рад контакт групе у белоруској престоници је практично заустављен. Економска подгрупа не ради већ пола године, а остале три су заокупљене утврђивањем дневног реда. То су резултати минског процеса, према мишљењу овлашћених представника самопроглашених ДНР и ЛНР, Дениса Пушилина и Владислава Дејнега.
Прошле седмице практично су дуж читаве линије разграничења обновљене борбе уз примену тешке технике, али 21. децембра Минска група је постигла споразум о обнављању примирја од 24. децембра, иако је оно и без тога требало да буде поштовано.
Бизнисмен Борис Римар је констатовао да је 2016. године Кијев појачао економску блокаду, приморавајући локалне предузетнике да прекидају пословне везе с украјинским партнерима.
„На украјинским барикадама могу у било ком тренутку да одузму робу или да траже надокнаду за пропуштање људи или робе“, навео је бизнисмен.
Без обзира на одсуство напретка у преговорима у оквиру Минска 2, представник ДНР Денис Пушилин сматра да би 2017. године ситуација могла да се побољша услед доласка новог председника у Белу кућу.
„Кијев нема баш много времена. Сједињене Америчке Државе су затварале очи и појачавале безумље и нељудске поступке руководства Кијева. Мислим да ће се ситуација променити после инаугурације Доналда Трампа, не кардинално, али свакако недвосмислено“.
Пушилин је додао да украјинске дипломате на преговорима контакт групе не могу да сакрију нервозу. Према његовом мишљењу, они „одлично разумеју и свесни су да стара пракса више не важи, а нове још нема“.
Директор Центра за политичку конјунктуру Алексеј Чеснаков сматра да ће се однос према решавању сукоба у Донбасу и сукоба на целом постсовјетском простору мењати.
„Ове године били смо сведоци евроинтеграционих мука Украјине. У априлу је одржан референдум у Холандији који је био пропаст за Кијев, а у децембру је Брисел одлучио да не прима Украјину у Европску унију у процесу евроинтеграција“, наводи Чеснаков.
Политиколог Денис Денисов је уверен да су ове године европске елите почеле да преиспитују односе с Украјином.
„Деловање европских политичара у вези с украјинским питањем било је у великој мери производ америчке политике. Ипак, читав низ значајних догађаја показује нам удаљавање од Украјине. Болан ударац за Кијев био је ’брегзит‘. Успешна европска држава донела је одлуку да напусти ЕУ. Како то објаснити својим грађанима?“, пита се Денисов.
„Услови предложени за увођење безвизног режима представљају, може се рећи, испољавање бахатости према Кијеву“, сматра Денисов.
Политиколог сматра да би продужавање санкција Русији ове године, за које је ратовао Кијев, могло да буде последње. Европа одлично схвата да санкције нису испуниле задатке због којих су уведене, наводи Денисов.
Наредна година би, заиста, могла да донесе много промена у реализацији Минског споразума. У двема земљама које учествују у „нормандијском формату“ (Француској и Немачкој) биће одржани избори, а велика је вероватноћа да ће бити промењено руководство у обе државе.
Политичари прогнозирају да ће на власт у Француској доћи десничарске снаге, највероватније партија Републиканци и њен председнички кандидат Франсоа Фијон који је познат по добрим односима с председником Русије Владимиром Путином.
У Немачкој ситуација није тако једноставна, али левичарске партије и канцеларка Ангела Меркел већ су укључиле у предизборну реторику конзервативне идеје и уздржавају се од критике на рачун Русије.
Главни догађај, који ће, без сумње, озбиљно променити ситуацију у вези с Минском 2, биће долазак Доналда Трампа у Белу кућу.
Пре новембарских избора у САД украјински медији, политиколози и поједини државни руководиоци организовали су кампању подршке Хилари Клинтон. Није познато колико је пажљиво Трампов штаб пратио оно што се догађа у украјинском информативном и политичком простору, али није искључено да ће се овакви испади узети у обзир у новој стратегији америчко-украјинских односа.
