„Према информацијама које сам добила од сиријске опозиције, главне групе попут Ахрар ел шама, Џејш ел ислама и других, сложиле су се са овим договором, чији је основни услов да морају да прекину све постојеће везе са терористима ДАЕШ-а и Нусра фронта“, написала је Супоњина.
„То је оно што је Обамина администрација обећала да ће постићи, али државни секретар Џон Кери није успео. Русија, Турска и Иран су то урадили уместо њега.“
Продор је у четвртак учинио председник Русије Владимир Путин.
Супоњина је истакла да су потписана три документа и додала да они нису само усмерени на окончање непријатељстава у земљи уништеној дугогодишњим ратом. Чини се да су ови споразуми утрли пут за оно што је она описала као „заједничку стратегију која нуди политичко решење“ за окончање сиријске кризе.
Они су припремљени у док су актери били укључени у разговоре о Алепу, рекла је она. „Успех договора о Алепу део је шири политички договор… Kоји треба да постави темељ за оквирни аранжман о будућем миру у Сирији“.
Супоњина је потврдила да Русија, Турска и Иран нису заинтересовани за поделу Сирије, за разлику од „неких усијаних глава у Сједињеним Америчким Државама“.
Она је објаснила да су сви који су укључени месецима радили на овим споразумима. Амбасада Русије у Турској, а нарочито амбасадор Андреј Карлов, који је убијен прошле недеље, били су активно укључени у овај процес.
„Процес ка успостављању трајног мира у ратом разореној Сирији је покренут“, рекла је она. „Овај процес ће бити тежак и, потенцијално, крвав. Терористи нису срећни што су разне снаге у Сирији коначно уједињене против њих. То значи да ће бити агоније, терористичких напада и бола. Ово је време у којем живимо. Морамо то да схватимо, прихватимо и да се боримо. Али данас су из Сирије стигле добре вести. Нико не сумња у ово.“
Политички аналитичар Танкред Жосеран објаснио је за Спутњик зашто је постигнут договор који се чинио немогућим пре неколико месеци.
„То је прилично једноставно. Турска је сахранила своју неоотоманску политику у пролеће 2016. и направила заокрет. Турска више не жели да се меша у унутрашње ствари својих суседа. Та земља више нема неоотоманске амбиције“, објаснио је он.
Политички аналитичар Басам Тахан сматра да је тешко да ће Сједињене Америчке Државе и њени савезници седети скрштених руку док Турска побољшава своје везе са Русијом.
„Мислим да ће Запад одговорити на одлуку Турске другим државним ударом или неком другом мером“, истакао је он.
